U svakom periodu svog zivota, samo si posledica svih predjasnjih dana, meseci, godina, okolnosti i dogadjaja.

A covek je rad da veruje da je nesto bolje i uzvisenije od posledice.Voli da veruje da to sto je postao, jeste iskljucivo i samo stvar njegove inteligencije, sposobnosti i na kraju, usudice se da kaze, mudrosti.

Dobro zvuci, ali oh, ne, ne i ne.To se samo ego malo poigrava sa covekom.Kakav je taj ego zlocinac i prevarant.

Na prag mudrosti covek zakoraci mozda kada pocne da spoznaje istinu o sebi, pa sa tim nauci da zivi.Medjutim, pre nego sto postane mudrac, smrt ce ga pokositi.Jednim udarcem, tek tako, kao da nista nije bilo.Zato ne vredi loziti se.

To malo spoznaje kojom su malobrojni darivani, rezultira fantasticnim preokretima u samom bicu.Iza toga, stvari se menjaju na svim poljima jednog postojanja.

Neki su ljudi spoznali sebe i druge.Tako savrseno poimaju jednostavnost istine.Ponekad nesto na tu temu kazu.

Pre neki dan, jedan Uvazeni Gospodin u cijem je prisustvu uvek udobno, rekao je da smo svi u istom loncu.Mozda nije rekao bas "lonac", ali smisao je isti.A neki bi bas da nisu.Pa se nesto "istacinju" bez preke potrebe.I pomalo su dosadni dok to rade.U stvari, mnogo su dosadni.

A Uvazeni Gospodin je u pravu.Nema drugog "lonca" a ni sveta.Ili bar mi za njega ne znamo.Tu smo gde jesmo, svi do jednog.

Pomalo se razlikujemo, to je istina...ali nista to nije spektakularno.Pricamo price a smrtno smo dosadni.Jedni drugima, sebi, Bogu i narodu.Dajemo "si" na znacaju, kad vec drugi nece.Nesto bi mi, a ne znamo sta.Sve se vec desilo.

Kako smo samo izgubljeni u vremenu i prostoru.Pa to je tragedija dragi moji.

Od te dosade otimamo nesto jedni od drugih.Hteli bi nesto od nekog, kad vec ne znamo sta cemo od sebe.Malo podsticaja.Da osetimo da smo zivi.

Uradimo to, pa onda shvatimo da smo to sve vec videli, culi, osetili.Prokleto iskustvo!

Onda se zaglavimo u odnosima i kojecemu jos.Malo podsticaja i brdo sranja.Vec vidjenog.

Tako to ide sa ljudima.

Jedni druge besomucno I do krajnjih granica izdrzljivosti dave.

I tako godinama u krug.

Ringe ringe raja.

                                                 

Onaj Uvazeni Gospodin, u cijem je prisustvu uvek udobno, je o tome govorio ovako pre neki dan:

- ....i da mi pije krv, dok ga/je ne iseckam na komade i stavim u zamrzivac....-

 

A ti razumes sta je hteo da kaze, tako dobro razumes i glasno se do suza smejes toj nevolji.Da si labilniji smeh bi se mozda pretvorio u plac.Onaj histericni.

Ali ne.

Smejacemo se jos.Mi zivotu, zivot nama.

I jos nesto..ne trazi od drugog vise nego sto je spreman sam da ponudi.Ponudjeno prihvati kao dar.

Da te ne pojede mrak.

Motorne testere nisu skupe, ima ih u svakom od onih marketa u kojim kupovinom nepotrebnih stvari, pokusavamo da nadoknadimo ono sto se nadoknaditi ne moze.

 

….svi se njisu I ubrzano disu……