Smatram da dobre vesti, lepe stvari treba širiti, zato vam predstavaljam Sinisterovu knjigu Mamonova Hagada. Knjiga naravno nije stvar, ona je nešto mnogo više od toga. Postoje knjige koje su manje vredne, njih naprosto pojede vreme. Mamonovu Hagadu neće pojesti vreme, tako mi govori moj čitalački njuh, a on me nikada ne izdaje. Oduševljenje ovom knjigom nije na prvu loptu, pročitala sam je pre skoro mesec dana i ponosni sam vlasnik iste u mojoj ličnoj biblioteci. Zato vam je preporučujem kao nešto što zaslužuje pažnju, svojom osobenošću, svežinom i tim ličnim sinisterovskim jezikom, koji ćete svakako uočiti
kada se susretnete sa njegovim delom. I ne plašite se, Mamonova Hagada nema trista stranica, malena je, ali duša i um neće vam ostati gladni.
Knjigu možete kupiti u knjižarama Stubovi kulture, Plato, Delfi ili naručiti preko interneta na sledećoj adresi:
http://www.liber.org.yu/katalog/total_underground/083.html
Na ovoj adresi možete pratiti Sinisterovo stvaralaštvo:
http://bundolo.org/templates/showuser.php?id=404
Možete ga pronaći i na ovoj adresi kao jednog od pobednika Diogenisovog konkursa 2009.
http://www.diogenis.0fees.net/
(Ne zaboravite da retko hvalim knjige.)
jelenaartpoezija
..........................................................................................
MAMONOVA HAGADA
Pođimo od naslova: po mom mišljenju – izvanredan. Odmah zatim dobijamo i objašnjenje istog kao uputstvo za upotrebu. Dakle, autor knjige misli na svoje čitaoce i ima šta da im kaže. Odlično! Tu već dolazimo do prve krupne razlike u odnosu na većinu aktivnih autora i njihovih naslova kojima je bitnija tzv „lepota“ od komunikacije. Ova knjiga ne pretenduje da bude lepa, a naročito ne da se uklopi u ono što bi slinavi akademski kritičari smatrali „objektivnom poetskom lepotom“, šta god oni podrazumevali pod tim. Sinister se obraća živim ljudima, a ne istoriji književnosti.
Uostalom, šta je danas lepo? Autor bi rekao: „...ružno je isto što i lepo. Negde u sebi.“ Do ovakvih zaključaka se ne dolazi knjiškim putem, već životnim. Svaki stih, svaki redak u ovoj knjizi je životan i to nije slučajno. Sinister je stvaralac, pesnik, pisac, kako hoćete, koji dolazi sa talasom nove književnosti koji se tek stvara negde na pučini. Ta književnost neće dozvoliti sebi da na nju pada prašina koju će, vrlo povremeno i privremeno, skinuti kakav razočarani ljubitelj nežnih uzdisaja. U današnjem svetu nema mesta zaludnim uzdisajima, svaki udah je borba za život. To je svet u kome živimo i to je svet iz koga se rađa ova knjiga. To je svet koji je dekorisan kipovima idola, u kome su idolopoklonici istovremeno i prvosveštenici; svet u kome izgubljena kultura čeka poštenog nalazača, svet koji se dvoumi da li da nastavi da živi ili da okonča započeto samoubistvo.
Sinisterova knjiga nije forma, ona neće dobijati nagrade, jer je nemoguće strpati je u kategorije za nagrađivanje. Istovremeno, to je njena najveća nagrada, jer ona je KNJIGA, ne zbirka pesama ili priča, ne roman, ne esej, već KNJIGA. U njoj ima i stihova i proze, ali sve je to manje bitno, jer ova knjiga ima poruke. Poruke koje su utkane u stihove, u redove, ali i između njih.
Jezik koji Sinister koristi je živ, on je GOVOR, a ne stilizacija. Živi govor, a ne kovanje lepozvučećih besmislica. Jezik komunikacije, razgovora i života, što bi, na kraju krajeva, umetnost i trebalo da bude, ako je prava.
Knjiga koju držimo u rukama je knjiga za sadašnjost i budućnost, u tome leži njena najveća vrednost. Ona ne beži od stvarnosti i ne komunicira sa čitaocima koji čitaju kao što i piju – da bi zaboravili. Ona komunicira sa onima koji imaju šta da odgovore, sebi, autoru i zahtevima današnjice.
(recenzija, Branislav Bane Dimitrijević)
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar