Ona je uvak bila IZNAD mene... jedna od onih devojčica koja je slatko i zajedljivo umela da se nasmeje mojoj klipavoj i pogurenoj "soon to b teen pojavi", masne kose bez znanja o depilaciji nogu i mini valu (tad je to bio vrhunac nege pre-teen ženske populacije Srbije s'kraja osmadesetih). Ona je u osmom već imala sise, struk i kuk, brdo dečaka koji su svoje jutarnje erekcije trošili na njen lik, a šuškalo se čak da postoje dva do tri srednjoškolca koja jedva čekaju da ona postane gimnazijalka.
Klasika.
Poređenja radi, ja sam sekla vene za Nikolom iz VIII2, bubuljičavim plavušanom koji je javno bežao od mene i jadao se kako ne može da živi od mojih pisama (?????) a tajno je trčao niz stepenice svoje zgrade da prošetamo po nekakvom mraku... oboje smo bili nesposobni da shvatimo šta bi u tom mraku trebali da radimo, al smo svejedno šetali i tako... ništa posebno. Naravno meni je to bilo KAO KUĆA velika stvar... mislila sam da je to romantično.... za to vreme ona je izlazila u disko i vrckala u svojim prvim "levis 501", (kupljenje u "Varteks"- u ) sve utegnuta u usku crnu rolku, kratke i divlje kose, sa neizbežnom maramom preko rol-kragne. Među prvima je imala Sebastijan torbu i kaubojke.
I ja sam je mrzela, ujedno i zavidela. Kako to već biva.
Klasika.
Naprasno je počela da se druži samnom kad je shvatila da preko mene može da dođe do Peđe. Sladak dečko koga sam uvek doživljavala samo kao druga, nekoga sa kim sam delila klupu na časovima ruskog. I valjda, na obostranu korist, počele smo da provodimo vreme zajedno.
Dvadeset i jednu godinu posle, ovog paklenog popodneva, sedimo na mojoj terasi i lakiramo nokte. Obe smo, u 35tog godini života, havarisane ženske - raspuštaljke, što bi rekao naš grad. Ja samohrana, nezaposlena i emotivno-onesposobljena-za-romantiku majka, ona je Magistar fizičke hemije, soon to b Doktor Nauka. Nema dece.
Moja misija ovog leta je da joj dokažem da joj je vreme i za to. Njena misija je da me natera da završim fakultet. Kukamo obe kako smo bez para, ja smišljam kako da uvalim Dečaka ocu na spavanje... mrzi me da se pomerim od vrućine...
"Jesi ikada mogla da zamisliš nas dve ovako....?" Oduvam dim negde u popodne koje najavljuje vrelu noć... Odmahnem glavom.
"Negde smo se debelo zajebale..." promrmljam.
"Ma mico, samo da smo zdrave! To je najbitnije!" nasmeje se i potapše me po kolenu, a onda joj pogled padne na moje pete...." Stvarno si stoka zapuštena..."
************************************************************
Viš', to je vrhunac prijateljstva od preko 20god. Nije bitno što smo negde kod Albukerkija zamenile levo za desno, napred za nazad, pogrešno i ispravno... što su nam životi trenutno osnova za latinoameričku seriju najgore klase u koje niko ne veruje da su moguće.
Bitno je da smo zdrave. I iskrene.
Klasika.
