|
 JoJ! Polako, pa i moj osamnaesti... Pa ono, kao: SUPER! JUHU!   
...Mislim, tako bi trebalo, a kod mene skroz obrnuta situacija ... Što sam bliža punoletstvu, ja sve više vezana za roditelje... Sve više ih volim, i sve više pažnje im posvećujem! Sa mamom u prodavnicu-sve češće... Sa tatom u šetnju-redovno... Ne mogu da se pomirim sa tim da bih trebala da se osamostalim i da više ne budem ona prava mamina i tatina maza... SRAMOTA, jel?! Ali šta ću... Ne želim da se osamostalim, ne želim da se staram sama o sebi, da budem odgovorna sama za sebe... Da pravim one big planove za budućnost-SAMA- JOOOJ.... Ja bih nekako, da ostanem ona mala slatka mamina i tatina devojčica! 
Možda ovo ipak i nije tako mala panika, ali čisto sumnjam da imam istomišljenika... bar ne u mojoj generaciji... Za sada sam kroz razgovore sa vršnjacima skontala da svi jedva čekaju!!!
|
Pošalji komentar! :: Pošalji mail !
|
|
|
|
|
 Poslao/la klinceza
|
Uuuuuuuu i ja JEDVA CEKAM!!!
Da zivim u svom stanu,vozim kola,idem na zurke,izlazim KAKO I KAD hocu,zavrsim fakultet,nadjem posao,dobijam platu....AAAAAA!JEDVA CEKAM!!!I nema sanse da cu se rano udati-samo bih protracila svoje dragoceno mladalacko vreme!!!
|
Permanent Link |
|
|
 Poslao/la kojak
|
| lepo je radovati se, ali ne treba žuriti - stići će na vreme.::)))
|
Permanent Link |
|
|
|
1.4.2008
-
Mala panika zbog punoletstva!
Poslao/la 
Poslao/la 