Poetese

Emili Dikinson

Postoji još jedno nebo

Postoji još jedno nebo
uvek mirno, plavo, vedro,
postoji još jedno sunce
i kroz njega tame zrnce.
Zaboravi sušne šume, Ostine,
zaboravi polja tišine.
Evo jedne male šume

čiji list je boje zelene.
Evo jedne svetle bašte
bez mraza, k’o iz mašte,
i u njoj cveće boje snuje,
čujem pčele kako zuje
brate moj, molim te
dođi do moje bašte!

 

Sebe sam osuđivala na samoću kao što i ona učini i samo pisanim rečima komunicirala, u tim vremenima prošlim. Pregurah i upalu bubrega, to nije ono od čega ću da mrem, kao što je ona. Imamo nešto zajedničko. Ona je istinska, ja samo poeziji veoma naklonjena poetesa. U Sarajevu je 21. marta na Dan poezije, osvanuo vanredno vedar i sunčan dan, ni nalik prethodnom. Dve poetese i ja smo uz kafu i doručak čitale poeziju i pričale o tome kako je ipak svi ne pišu. Svaka je preživela nekakvu izolaciju i ustala, da nastavi dalje. Setih se jedne koja se verovatno u to vreme, u Beogradu, za posao spremala, a koja savršeno razume moja drhtanja i obostrane neuroze, izazvane planetarnim prevratima.

Sve su pesme javnosti na uvid dale i zbog toga sam im zahvalna.

Marta, 20 og Sarajevo je pohodila snježina, bljuzgava i sve vodom natopila. Poetesa, koja to nije, radi ugodnosti sopstvene obula je lakovane cipelice. Joj, tog jada…

 

                                                                                         By Sana K.

 Kišobran smo dobile, ali kako rešiti problem cipela i moguće ponovne upale bubrega?

Dobila sam cipelice Emili Dikinson,

 

                                                                                 By Sana K.

 

tako sam ih nazvala, čitajući pesmu:

 

Čekanja Emili Dikinson

 

Stalno u bijelom.

Udaljila se u kutak dana,

U polje.

 

Trčala pred kapiju

kada je stizala očeva kočija.

 

Tada je kuća puna glasova.

 

Ko je tvoj dragi,

gdje je boravio?

 

Rudari tuđih života

neće nikad otkriti

zašto si

stalno u bijelom.

 
Mirjana Milković

 

Nobody u životu Emili Dikinson biće somebody u mom, do njega, hrabro ću u cipelicama Emili Dikinson gaziti. I imaćemo svetlu baštu.

Pošalji komentar ::

cipelice Emili Dikinson su po mom ukusu

proizvode li ih u veličini 35...

hmm i ja volim danddy(valjda se tako piše) stil....definitivno moj izbor ali kao svako kratko žensko volim da sam na visini i da imaju cipelice nekada i 10 cm-visine...

polako al sigurno. u cipelicama :)

Зато се и каже.. ко зна зашто је све то добро ;)

ipak je svi ne pišu, da

a tek sto su udobne :))), Lazo, u Peko pa da pitamo imaju li ih u velicini 35. :)
*Nurli, uporno trazim one siroke pantalone, sa karakteristicnim pojasom i na kraju cu ih sasiti... Na mojih 175, stikle od 10 su malo... previse, ali zato 5 vrlo rado. ;)
*DJ, ce da vidimo... vreme buduce i slatka neizvesnost.
*Ne pisu je, srecom, a neki je, opet srecom, zive ;)
*Draga, tesko da sam ikada bila ovako sigurna u ono sto hocu. :D

Vrlo lepo. Po mom ukusu skrojeno. Poezija E. Dikinson je neopisiva. I tvoj blog je osvežavajući. Ide uz kišu.