Eto, bio sam u očevoj kuhinji i pržio te pljeskavice od junećeg mesa druge i treće kategorije. Tiganj je nenormalno zagorevao i čurilo je. Ćale je pohlepno seckao crni luk. Mast je prštala. Po običaju, ja ću biti dežurna budala koja ce ribati i strugati tiganj.
Uvalih mu parče mesa koje je bilo više kancerogeno, uz najlepše želje, a ja uzeh onu poluživu pljesku. Krvavo se smejala.

Jeli smo u tišini koju je remetilo njegovo mljackanje i čudni zvuci nalik stenjanju. I sam ispuštam takve glasove, ne kažem, ali pri totalno drugim radnjama - koje su, opet, generalno povezane sa hedonizmom.
Posle jela, otac pripali pljugu uz konstataciju:

“Posle ručka odmah pali cigaru. Klasičan idiot.”

Ćutao sam. To su bili retki lucida intervalla kada je priznavao da je ono što jeste.

Kosa i džemper su mi bili natopljeni smradom prženja skupog roštilja od jeftinog mesa. Jebeš i taj “Maxi” diskont. Kupiš loše meso za dobre pare.
Vonjao sam kao da radim u prljavoj ćevabdžinici. Zapravo, samo sam se pripremao za ono što mi sleduje ako ne završim faks. A možda i ako ga završim. Vrlo moguće.

Krenuh da pakujem udžbenik u kesu i da oblačim izlizanu jaknu. Otac poče sa popovanjem:

“Gde ćeš? Gde ćeš? Pa ti bi sad trebalo da sediš tu i da učiš do uveče ! Do uveče ! Nije ti za fakultet potrebna neka pamet. Potreban je samo rad. Rad. Robovski rad.”

I dalje sam ćutao. Mislim da je ovoga puta bio u pravu, ali napolju je sijalo sunce i išlo mi se na trening američkog fudbala. Izlazio sam vani.

“Jesi li ti u sekti? Ti si u sekti !”

“Kakvoj sad sekti?”

“Ti si u sekti, a da toga nisi ni svestan. Sekti danguba, neradnika, ludaka, ludila uopšte.”

Kročio sam na ulicu i zamišljao grb Sekte Ludih Danguba. Na pamet mi je padao lik koji se kliberi i peče prase, oko njega je pivo, gomila momaka i devojaka koji se blesave i orgijaju, i svi na glavi imaju one šešire sa praporcima, kao dvorske lude.

Čak i njihovi psi, mačke, papagaji, iguane i zlatne ribice.