Devojko
znam
da svojim kosmičkim očima
komuniciraš sa šumom
kristalnim mirom
oni hoće
da ih podučiš
kako se ovladava
mačjom telepatijom
da, osećam koliko slano zvuči
potmuli plač
u svitanju gorčine.

Devojko
voziš se iskričavim šinama
po koloseku ludila
haos i lokvanji i strah
ukusa krvave čokolade.

Devojko
monsuni i meso
su oko tebe
isključi se iz te odurne priče
kada uključiš
šesto čulo.

Devojko
putena vetrometino
nesputanog duha
ne znaš gde si sada
i ne znam gde ćeš biti sutra
ali molim te, prevedi mi šapat mora
da ga čuvam
u smiraju
sna.