Nadimci su uobičajena stvar, ali ima onih koji vole da ih zovu njihovim imenom, ne nadimkom, čak i onda kada korišćenje nadimaka u principu nije neprikladno. Pravo je svake osobe da je zovu njenim imenom, ako je to ono što želi - samo što ume da bude problem ubediti nekog u to.
Recimo, zovete se Snežana, i volite da vam se tako i obraćaju (ili, ako se radi o formalnim prilikama, da vam se obrate po prezimenu i dodaju odgovarajuću titulu). Vaši roditelji su vam dali to ime i vama se dopada, možda ste ime dobili po nekome i to za vas ima emotivan značaj, možda vas samo nerviraju uobičajeni nadimci za vaše ime, možda je nešto treće (četvrto, peto...) u pitanju, tek, želite da vas zovu Snežana. Ne Sneža, ni Sneki, ni Nena, ni bilo koji drugi nadimak koji nekome padne na pamet. Snežana. Zar je to preveliki zahtev? Naravno da nije - ali se može desiti da neko bude baš uporan s nadimkom.
Nekada to budu ljudi na vašem poslu, naročito ako ste novi pa vas po nadimku zovu "od milja" (može se desiti da se maltene osetite kao mezimče, a ne kao neko koga ozbiljno shvataju). Nekada to bude neki prijatelj ili prijateljica, poznanik ili poznanica, neko od rodbine... U principu tu nema nikakvih loših namera, samo im bude slatko da vas tako zovu (ili, nekad, nekome bude zabavno što vas to nervira), ali vama se to ne dopada. Vaše je pravo da vam se to ne dopada, i vaše je pravo da vas zovu imenom.
Šta učiniti? Za početak možete pokušati jednostavno da zamolite da vas zovu po imenu. Bez besa, bez ljutnje, nasmešite se i zamolite tu osobu da vas zove po imenu. Nekada to bude dovoljno, a nekada ta osoba ili osobe odmah postanu defanzivne i kažu da ne misle ništa loše, oni to od milja... Objasnite da ni vi ne mislite ništa loše, samo da ne volite nadimke i da bi vam značilo da vas zovu po imenu. Većini pristojnog sveta vaša molba biće sasvim dovoljna.
Ne ide pa ne ide? Neko vas i dalje zove nadimkom, toliko da želite da provrištite da niste Sneža, Sneki, Nena, Nenica, nego Snežana? Nema potrebe za vrištanjem; tišina je efikasnija. Kad vas ta osoba pozove nadimkom, ne odgovarajte. Nakon što vas nekoliko puta pozove nadimkom, pogledajte je zbunjeno i slatko zatrepćite, i recite nešto kao: "Mene zoveš? O, izvini, ja sam Snežana, mislila sam da zoveš neku Sneki." Providno? Naravno, ali nije nevaspitano, a ako budete uporni, moglo bi da upali.
Srećno!
Vecina zena reci ce da nije zadovoljna svojom kosom. Ne budite jedna od njih: negujte svoju kosu, ulozite nesto vremena i trud ce vam se isplatiti.
Duga kosa zahteva paznju, ali vrijedna je truda jer zdrava sjajna duga kosa ukras je koji pristaje svakoj glavi. Stoga promotrite par dobrih savjeta:
1. Kosu perite od tjemena prema vrhovima (kao da muzete kravu). Tijekom pranja nikada ne skupljajte svu kosu na vrh glave.
2. Regenerator koncentrirajte na vrhove.
3. Zadnje ispiranje neka bude u hladnoj vodi - osvjezavajuce leti, no vrijedno i muke zimi.
4. Susite kosu bez fena kad god mozete.
5. Ako koristite fen, upotrijebite ga nakratko; potom ostavite kosu da se sama prosusi, a onda opet upotrijebite fen. Ponavljajte ovaj postupak dok vam kosa ne bude posve suha.
6. Prije feniranja kosu omotajte rucnikom i drzite je tako neko vreme.
7. Nikada, ali bas nikada ne cesljajte mokru kosu.
8. Rascesljajte prvo vrhove, a zatim idite prema gore. Nikada ne rascesljavajte od vrhova prema tjemenu.
9. Povremeno mijenjate sampone i regeneratore - mozda naidete na neki kao stvoren za vas.
10. Tijekom zime i leti koristite razlicite proizvode. Primjerice, necija kosa ce zimi biti nabijenija statickim elektricitetom i ne toliko masna.
11. Svatko ima razlicito tjeme i kosu od ostalih - dakle, neciji omiljeni sampon i regenerator ne moraju i za vas biti najbolji izbor.
12. Ucestalije sisanje ispucalih vrhova efektnije je od naglih i vecih zahvata.
13. Nikada se ne sisajte kod frizerke koja mrzi dugu kosu.
14. U drustvu s bebama koje vole potezati kosu, skupite je u rep ili pundu.
15. Ako je vjetrovito, sklonite kosu unutar kaputa ili jakne.
16. Ne bojajte kosu jakim sredstvima i ne podvrgavajte jakim kemikalijama - kosa ce izgledati zdravije ako to ne budete radili.
17. Ne idite na nagle dijete - mogle bi uzrokovati opadanje kose.
18. Ne pusite - kosa ce vam bolje mirisati.
19. Ne pusite - kosa nece izgledati bezivotno i dosadno kako izgleda kosa vecine pusaca.
20. Ne budite u drustvu pusaca - pogledajte prijasnja dva savjeta.
21. Kaze li vam tko: "Tvoja kosa je tako duga", a vi niste sigurni radi li se o komplimentu ili ne, recite: "Hvala".
I, posljednje: ne ocajavajte, svatko ima dana kada mu je kosa nemoguca.
Mnogi vole da vežbaju u teretani, i uz pravilan odabir vežbi takva rekreacija vam može zaista pozitivno uticati na zdravlje. Naravno, pod pretpostavkom da je teretana takva da imate dobre uslove za vežbanje, što nije uvek slučaj - ovog puta govorimo o neuviđavnosti nekih kolega vežbača.
Naime, ima onih koji prilikom vežbanja stenju, pa čak i onih koji urlaju. To najčešće bude prilikom napornih vežbi, kao što je dizanje tegova veće težine. U teretanama često puštaju neku muziku, ali ona u opisanim slučajevima ne pomaže. Ako se o stenjanju radi, tu može da vam pomogne vaš lični MP3 plejer, koji će uspešno prigušiti neprijatne zvuke. Ipak, ako su neki od vežbača baš glasni, tu ni vaša lična muzika neće pomoći. A kad neko viče dok vežbate, može da bude veoma teško usredsrediti se na vežbanje, što smanjuje učinak rekreacije i može, ako se radi o komplikovanijim vežbama, da dovede do toga da se povredite.
Zašto neki prave toliko buke dok vežbaju? Ima onih koji smatraju da je to normalno. Ima i onih koji smatraju da se takvi samo prave važni, u "vidite koliko je teško ovo što ja radim!" stilu. Vrlo je verovatno da ih nije briga da li time smetaju drugima. Mada, u krajnjoj liniji, nije ni bitno zašto to rade - ono što je bitno jeste to šta možete da uradite tim povodom.
Možete da se žalite instruktoru ili osobi koja radi na ulazu. Ako to ne pomogne (što može da bude bez krivice osoba kojima ste se žalili, oni mogu da zamole bučne da budu tiši, ali se može desiti da nemaju ovlašćenja da učine nešto više od toga), možete da se žalite menadžeru (ili koga već ta teretana ima na takvom položaju). U principu bi uprava teretane trebalo da obezbedi prihvatljive uslove za vežbanje - opisano ponašanje nekih vežbača nije moguće ukoliko ga uprava ne toleriše.
Ni to ne pomaže? Jedino što vam preostaje jeste da vežbate na nekom drugom mestu. Moguće je da vaše preseljenje u drugu teretanu neće dugo trajati - ukoliko "bukači" nastave da rasteruju sve iz vaše prethodne teretane, upravi će preostati ili da zabrani vikanje tokom vežbanja ili da zatvori teretanu.
Postoje ljudi koji jako vole da se grle, što vam verovatno ne smeta ako ste i vi takvi. Međutim, ako niste, onda se postavlja pitanje kako izbeći neželjeno grljenje, ukoliko neko previđa nagoveštaje kao što je neuzvraćanje i to što se svaki put ukočite.
Neki ljudi su vaspitavani tako da se grle s drugima, i to ne samo s najbližima. Grljenje im je nešto najnormalnije, deo pozdravljanja. A opet, ima i onih koji su podizani na drugačiji način - neće ni oni mrzeti zagrljaje, ali će ih želeti s manjim brojem ljudi, samo s onima koji su im najbliskiji, poput porodice. Šta ako ste vi takvi, a susrećete se s onima koji bi da vas zagrle, što vam jednostavno ne prija?
Jedna mogućnost je da pokušate s relativno suptilnim nagoveštajima, kao što je da ne uzvratite zagrljaj, i/ili da se ukočite kada vas zagrle. Ako to ne pomogne, šta ćete dalje zavisi od osobe koja bi uporno da vas grli prilikom pozdravljanja.
Ukoliko se radi o osobi s kojom niste ni po kojem osnovu bliski (poznanici, poslovni saradnici), sasvim je prihvatljivo da zagrljaj predupredite tako što ćete smesta ispružiti ruku za rukovanje, i tako tu osobu fizički zadržati na distanci (ako ruku održite ukrućenom, ta osoba teško da vam može prići bliže a da ne pokuša da vam polomi ruku). Ali, ako se radi o rođacima, ili o rođacima vašeg partnera, stvari postaju malo komplikovanije.
Naime, tu se onda radi o osobama koje osećaju da su vam na neki način bliske, a naučene su da tu bliskost treba i fizički izraziti, zagrljajem prilikom pozdravljanja. Fizički, vi ih možete zadržati na distanci, ali onda biste ih emotivno povredili, jer im na taj način saopštavate da ne želite bliskost s njima.
Tada bi trebalo razmisliti: da li vam se čini da biste više patili vi, ako biste otrpeli nelagodnost zbog neželjenog zagrljaja, ili oni, ako bi se osetili odbačeno od vas, kao da ih ne prihvatate? Možete pokušati da im obazrivo kažete da se osećate nelagodno kad se grlite s nekim ko vam nije bašbaš najbliži, onako kao što su vam bliski partner, otac, majka, da su vas tako vaspitali. To će nekada biti dovoljno. Međutim, ako primetite da time povređujete dobronamernu osobu koja samo pokušava da vam zagrljajem pokaže da vas prihvata kao rod najrođeniji, možda je bolje otrpeti nelagodu, i na lepe želje i prihvatanje uzvratiti gestom koji će toj osobi pokazati, na njoj razumljiv način, da cenite njenu ljubaznost i lepe namere.
Nekada su prilike takve da putujete u posetu kod nekoga ko je u drugom gradu, i da uobičajena varijanta bude da se smestite kod te osobe, jer nemate dovoljno za hotel. A onda ispadne da je osobi koja vam je ustupala sobu dok ste u gostima (obično to budu deca) dosadilo da to radi.
Već je postala tradicija između vas i vama bliske osobe da kod nje otputujete jednom godišnje, i zajedno provedete nekoliko dana. Možda se radi o rodbini, možda o prijateljima, možda i o roditeljima koji žive u drugom gradu. Smeštaj u hotelu bio bi preskup, finansijski vam ni samo putovanje s porodicom ne pada lako, pa se smestite kod osobe kod koje idete u goste, neko od njene dece vam na tih nekoliko dana prepusti svoju sobu. Nikada nije bilo problema s tim, sve do ovog puta. Čuli ste se s osobom kod koje treba da idete kako biste se dogovorili o detaljima, i ona vam je obazrivo saopštila da njena deca odbijaju da se ponovo odreknu svoje sobe na nekoliko dana. I da nikakva rasprava s njima ne pomaže, jedno je dobilo napad besa na samu ideju.
Ono što ostaje kao mogućnost jeste da se kod te osobe smestite u dnevnu sobu. Jeste neudobnije nego u odvojenoj sobi, ali teoretski postoji i ta mogućnost. Međutim, šta ako vam je to isuviše nezgodno? Recimo, imate malo dete (a ne možete baš domaćine da izbacite iz sopstvenog dnevnog boravka onda kada je mališanu vreme za spavanje), ili je deo vaše porodice i starija osoba kojoj bi baš smetalo da bude na prometnom mestu kao što je dnevni boravak? Želite da odete kod tih ljudi, zaista, ali nemate novac i za put i za hotel, a smeštaj u dnevnoj sobi bi vam stvarno bio suviše problematičan. Šta tad? Insistirati da se deci nametne poslušnost na tih nekoliko dana (nije da ćete da ostanete tri meseca)? Ili - šta?
Kao što verovatno slutite, ne možete nekome nametati kako će se poneti u sopstvenoj kući, ma koliko razumna vaša molba bila. Niti bi to donelo bilo šta dobro - čak i da dobijete sobu, u kući u kojoj je u toku veća svađa neće vam biti prijatno, a još će vam i manje prijati to što će vas ta deca (otvoreno ili implicitno) optuživati za izbacivanje iz sopstvene sobe. Ako je situacija takva da deca odbijaju da vam ustupe svoju sobu, takva je, i vi tu ništa ne možete.
Imate dve mogućnosti koje bi vas zadržale u okvirima učtivog. Jedna je da nađete smeštaj negde drugde. Ukoliko to nije izvodljivo, preostaje vam da nesuđenim domaćinima kažete da, na vašu veliku žalost, nemate dovoljno novca da im dođete u posetu. Ako biste imali gde vi njih da smestite, pokazali biste izuzetno lepe manire predlogom da umesto vi njih, posete oni vas.
