Verovatno ste nekad videli parove koji se i nakon 10, 20, 30 godina veze i dalje ponašaju kao zaljubljene ptičice, ne pokazuju ni najmanji signal da su dosadili jedno drugom i deluju vrlo srećno. Moguće je i da ste se upitali kako im to uspeva. Mnogima pomaže redovan razgovor.

Pod "redovan" mislimo na svakodnevan razgovor. Previše su česte one situacije kada, recimo, ona njega nešto pita, a on odsutno odgovori sa: "Izvini, nešto si rekla?", i ne prekida s gledanjem televizije (ili šta je već radio u tom trenutku), već nastavlja da deluje podjednako inspirativno za razgovor koliko i prosečan zombi. Naravno, moguća je i obrnuta situacija, da on pokuša razgovor ili već nekakvo približavanje, a onda bude odsutna duhom.

Svakodnevne obaveze nekako i previše lako preuzmu sve naše vreme i energiju, i voljenu osobu počnemo da podrazumevamo. Tada lako poverujemo da smo, zato što živimo zajedno s voljenom osobom, u toku s onim što joj se dešava i o čemu razmišlja - da je nešto hitno i bitno, rekla bi nam, zar ne? Praktično i ne primetimo sve one trenutke kada partner ili partnerka pokušaju razgovor, a mi smo previše umorni ili previše zauzeti nečim drugim da bismo odgovorili. To vremenom dovede do toga da jedno za drugo, iako živimo zajedno, maltene postanemo stranci - i da toga prilično dugo čak i ne budemo svesni.

Da do toga ne bi došlo, jako može da pomogne da se svaki dan razgovara - bukvalno svaki. Da jedno drugo obavestite o svemu bitnom, zanimljivom, ružnom, lepom, smešnom što vam se desilo u toku tog dana. Ali, nakon dana punog obaveza, preumorni ste za to, takvi razgovori zahtevaju vreme i bistru glavu - a kada ste "grogi" od umora, glava vam je sve samo ne bistra.

Srećom, razgovori na koje mislimo nisu toliko zahtevni. Ne moraju da traju dugo, i može se naći vreme za njih, samo ukoliko su oba partnera voljna. Kad? Onda kada vama dvoma to odgovara. Ima parova koji takav razgovor imaju u krevetu, pred spavanje, onda kada je gotovo s obavezama za taj dan. Ima onih koji to urade uveče, dok sede na kauču, ona u njegovom zagrljaju. Ili, opet uveče, dok šetaju psa - kućnog mezimca. Potrebno vam je samo malo vremena kada su smanjene šanse da će vas neko uznemiravati i malo dobre volje kako biste dragog ili dragu svakog dana podsetili (i sami bili podsećeni) zašto ste se uopšte zaljubili u tu divnu osobu i zašto ste s njom i dalje.

Još jedna varijanta: ima parova koji jedno drugo pozovu čak i desetak puta u toku dana i proćaskaju o onome što im se dešava, svaku kratku pauzu u dešavanjima koriste za razgovor. Zvuči vam preterano? Savršeno je moguće da ne bi funkcionisalo za vas i vašeg dragog ili vašu dragu, ali, s druge strane, ako njih dvoje i nakon 10, 20 ili ko zna koliko godina veze i dalje imaju o čemu da ćaskaju desetak puta u toku dana, mora da im stvarno dobro ide kao paru, zar ne?

 

Često se priča o tome da ljubomora može da ubije vezu, kao i da nije dokaz ljubavi, već nesigurnosti. Međutim, pokazivanje male doze ljubomore ne samo da neće napraviti nikakav problem već je u najvećem broju slučajeva dobrodošlo.

Ljubomorni ispadi ne prijaju nikom. Sasvim je sigurno da niko neće uživati u ljubomornim scenama, u tome da se na njega ili na nju viče zbog običnog osmeha, zbog bezazlenog komplimenta upućenog nekome, zbog toga što uopšte razgovara s osobom suprotnog pola ili ima kolege suprotnog pola. Nije prijatno ni ako vam neko pretura po ličnim stvarima tražeći dokaz ko zna čega, pokušava da kontroliše vaše kretanje, zabranjuje vam da se viđate s nekim ljudima, hoće da se potuče na ulici s nekim ko vas je samo pitao koliko je sati...

S druge strane, ni totalno nepokazivanje ljubomore nimalo ne oduševljava. Jeste da se često priča o tome da ljubomora nije nikakav dokaz ljubavi, da se radi o tome da je voljena osoba nesigurna pa je zato ljubomorna, ali, ipak, nepokazivanje ni trunke ljubomore ne prija. Zašto? Jer se uglavnom tumači kao potpuna nezainteresovanost. Dakle, ako ne reagujete uopšte onda kada kelner ili kelnerica flertuju s vašom dragom ili vašim dragim, ili kada neko voljenu osobu pogledom odmeri na ulici, voljena osoba bi mogla da pomisli da to niste ni primetili, ili da vas je baš briga što je neko smatra privlačnom.

Koja bi bila prava doza pokazivanja ljubomore, onda? Sasvim blaga i nenasilna. Recimo, ako upoznate zgodnog kolegu vaše drage, njoj neće nimalo smetati ako joj stavite ruku na struk i tako pokažete čija je ona, ili ako barem dobro osmotrite tog kolegu. Isto tako, ako neka seksi žena flertuje s vašim dragim, neće mu smetati ako ga uhvatite za ruku kao "On je moj!" signal, dopašće mu se to (govorimo uopšteno, naravno, individualne reakcije bi mogle da se razlikuju). S druge strane, otvoreno pokazati agresiju ili se čak potući s "konkurencijom" sasvim sigurno neće naići na odobravanje voljene osobe.

 

O tom se pitanju raspravlja u raznim društvima otkako je sveta i veka: kako naći drugo ljubavno-seksualno biće koje će nam u velikoj meri odgovarati?

Novu godinu ste počeli s mnogo nade - upoznali ste divnog stranca na žurci i sve je delovalo bajkovito te večeri. Ali, sada vam to zvuči potpuno nevažno, a broj telefona ste negde zaturili. Još uvek tražite osobu s kojom ste seksualno kompatibilni u najvećoj meri. Želeli biste da u novoj godini pronađete svoj par, zar ne?

Naravno, nije vaš cilj samo seksualno poklapanje (mada ne biste odbili neku fantastično provedenu noć). Seks i ljubav - to je ono što svako traži, barem velika većina nas.

Dakle, da se prisetimo, u čemu je tajna uspešnosti jedne veze? Da li se suprotnosti privlače? Ili je suprotno - vi i vaša srodna duša treba da imate što više zajedničkih osobina? Treba li imati ista politička uverenja? Da li je zajednička religija bitna? Toliko pitanja.

Ponekad izgleda da je savremeni čovek pomalo očajan u pronalaženju srodne duše. U prilog tome govori sledeći primer: u Sjedinjenim Američkim Državama osnovan je sajt koji se (u slobodnom prevodu) naziva "naučno spajanje". Osnivači sajta nude sledeću uslugu: upoređivanje DNA svojih mušterija ne bi li oni poređenjem imunosistema našli sebi par. Iako cena nije niska, ima mnogo prijavljenih.

Ali, kada je reč o seksualnom privlačenju, čini se da više cenimo različitost nego sličnost s partnerom. To potvrđuju i istraživanja na životinjama (opet su subjekti bili jadni miševi). Životinje mogu da namirišu elemente imunosistema kod druge jedinke i da izbegavaju one sa sličnim imunosistemom. To je vrlo korisno, jer se time izbegava parenje među bliskim srodnicima i rađaju se zdrave nove jedinke.

Što se ljudi tiče, to je sada irelevantno. Danas imamo izbor od oko šest milijardi potencijalnih kandidata koji nam nisu rod. U začetku čovečanstva bilo je važno birati seksualne partnere s različitim imunim sistemom.

Stručnjaci kažu da su ovakvi kvazinaučni načini traženja partnera ipak nešto prema čemu treba biti skeptičan. Zapravo, velika većina ljudi ima imuni sistem različit od vašeg, pa bi se samim tim navodno uklapali u sliku poželjnog partnera. Iz iskustva znamo da nema baš toliko odgovarajućih partnera.

Dakle, nema idealnog internet servisa za spajanje - najbolji servis ste vi sami i vaše iskustvo.

I, naravno: da bi bila uspešna, ma koliko idealno izgledala u početku, svaka veza zahteva volju i trud.