waldorf and statler

Uvrnutost

BEDEM

Torta sa breskvama

Sastojci:

• 8 jaja
• 1 margarin (250 gr)
• 1 puding od vanile
• 1 puding od maline (ili jagoda)
• 100 gr pečenih oraha
• 1 kašika sirćeta
• brašno
• šećer
• čokolada
  

Izbutati 4 belanca sa 9 kašika šećera i 1 kašikom alkoholnog sirćeta. Koru ispeći tj sušiti na 150 °C. Dok se bela kora peče pripremiti  fil.
4 žumanca skuvati na pari sa 250 gr. šećera. Kada je fil skuvan ostaviti da se prohladi a zatim ga sjediniti sa predhodno sjedinjenim i izmiksanim margarinom i šećerom u prahu (250 gr).
Skuvati puding(svaki posebno) po upustvu sa kesice. Fil od žumanaca i margarina podeliti i sipati u ohlađen puding.
Od preostalih 4 jaja,4 kašike šećera,4 kašike brašna,4 kašike mlevenih oraha i jednom kašikom kakaa spremiti drugi patišpanj.

Na dno staviti tamniju koru,a preko nje iseckane i oljušćene breskve. Premazati filom od vanile,a zatim staviti na fil 50 gr seckanih oraha. Zatim staviti belu koru,a preko nje fil od malina sa preostalim orasima. Celu tortu premazati sa istim filom. Ukrasiti sa krupno rendanom čokoladom.

Srećan rođendan Mazzapsycho !!!

Danas nam je divan dan,  diiiivan dan, najvećem namTjoru među mačkama rođendaaaan...

Sve najbolje... za najbolju !!!

Cveće

Bela bugenvilija ili bogumila.

Ljubičasta bugenvilija.

Plavo cveće.

Marokanski dragoljub.

Dature dostižu neuporedivo veće dimenzije nego kod nas.

Hibiskus.

Potrebno za mir..

Losos sa blitvom

Sastojci:
4 fileta lososa
1 kg blitve
4 kašike maslinovog ulja
4 kašike balzamiko sirćeta
1 kašičica meda ili šećera
4 kašičice susama
2 čena belog luka
Pomešajte med i sirće i ostavite ribu u ovoj marinadi oko 30 minuta. Nakon toga izvadite i ocedite ribu,premažite uljem,posolite i pobiberite.
Dok se riba marinira operite blitvu i isecite,pa kratko obarite u posoljenoj vodi.Ocedite i ostavite da se ohladi,pa je rukama dobro ocedite od vode u kojoj se kuvala.
Zagrejte teflonski tiganj i pecite ribu po 3-4 minuta sa svake strane. Kada okrenete ribu pospite je susamom.
Ostatak ulja i marinade stavite u posebnu posudu da se zagreje. Kada proključa, dodajte sitno iseckani beli luk,blitvu,ostatak susama,so i biber i sve kuvajte dok ne uvri sok. Na tanjir servirajte blitvu i preko nje ribu.

Uz ovo jelo odlično ide belo vino :)
Izvor:Jelo & piće

Morisonova smrt je možda lažna - smatra Manzarek

Rok legenda Džim Morison je možda živ i živi na Sejšelima, tvrdi njegov kolega iz benda Rej Manzarek. Klavijaturista Doorsa priznaje da je postao sumnjičav nakon što je Morison umro, pošto je zagonetni pevač ranije pominjao mogućnost lažiranja sopstvene smrti i odlaska u inostranstvo gde bi se krio.1971., godinu dana nakon pomenutog razgovora, Morison je nađen mrtav u Parizu, u svom apartmanu nakon srčanog udara zbog predoziranja drogom. Bizarne okolnosti tragičnog incidenta su dovodile do stalnih spekulacija o tome da li je rok ikona još uvek živa.

Manzarek je rekao Britanskom Daily Mailu: „Često se pitam da li je njegova smrt bila razrađena predstava. Džim je bio nemirna duša koja uvek traži nešto drugo u životu, pa čak i nakon 6 godina uspeha – i ekscesa sa Doorsima mu nije bilo dovoljno. Godinu dana ranije, pokazao mi je brošuru za Sejšele i rekao: „Zar ovo ne bi bilo savršeno mesto da se pobegne ako svi veruju da si mrtav?“. Tada, nikad ne bih pomislio da je to moguće.“

Carla

... mrko sam je odmerila. Rekla je da se zove Carla i da mrzi kada je zovu Carlita. Ne brini, ja ti neću tepati, rekoj joj tad zlovoljno. Bila je peta u stanu koji je bio mali i za nas četiri. Nije joj se dopalo tamo gde je do tada stanovala, i Allison ju je pokupila i dovela kod nas. Allison je imala običaj da sakuplja kučiće, mačiće i izgubljene duše... i da ih onako umetnički rasejana i neorganizovana uvaljuje meni na čuvanje.

   Carla je imala dva sanduka i nekoliko kofera odeće i raznih džidžabidža. Došla je iz Equadora. Nije došla... nju je u stvari deportovao otac, jedan od najvećih izvoznika banana, da je nauči da živi van staklenog zvona. Cela koncepcija osamostaljivanja je u startu bila osuđena na propast jer joj je dao mesečni džeparac od hiljadu dolara. Ta, za nas tada nepojmljivo velika suma njoj je bila granica bede jer su njene potrebe bile izuzetno velike. Život u hacijendi na obali okeana koju čuvaju naoružani stražari ostavlja ozbiljne posledice.

   (Ovo je onaj rehabilitovan post, koji je morao da se vrati. Upadljivo snobovski detalji koji su one sa labavijom lamelom naterali da mi ostavljaju pakosne komentare i pp biće izostavljeni. Pošto ovce na planini čuvale nismo, a ono što radile jesmo izaziva već pomenute komentare, ostaćete uskraćeni za  NY bahanalije. Ko je onomad davno pročitao, nek' mu je sasrećom.)

   (P.S. ovo "nek' ti je sasrećom" je patentirala The Mazza, koja će se čim se vrati sa seminara pozvati na copyrights, pa da i to prebrinemo.)

   Carlu sam najpre naučila da pere sudove, odeću, posteljinu, kupatilo, podove, auto... Ne kažem da je to ikada više radila, jer je nekako uvek uspevala da se izvuče praveći više štete nego koristi, ali je naučila principe samopreživljavanja u civilizaciji.

   Slušala je neku besmislenu muziku koja je zvučala kao podloga soft pornića, uvek joj je bilo hladno, obasipala je Allison i mene neverovatnim količinama suza, južnjačke patetike, hirova, lucidnosti, besa, veselja i bila strašno zaljubljena u Jorgea, koji je, onako po prirodi neveran i švalerast, za vreme njenih studija u US uspeo da kresne pola Guayaquila. Nekoliko puta na dan se molila Bogu, nekoliko sati dnevno je provodila na telefonu, nekoliko puta godišnje kompletno obnavljala garderobu i šminku, i nikada, ali nikada nije učila. Ozbiljnije projekte smo joj po inerciji odrađivale Allison i ja, a za sve ostalo je nekako uspevala da se provuče zahvaljujući neospornoj inteligenciji i srećnim okolnostima. Bila nam je beskrajno draga, uprkos tome što je bila razmažena kao kraljeva švalerka i zahtevna kao trogodišnje dete.

   Proleće 1999-te.  U Srbiji sam. Carlu nisam videla ni čula već nekoliko godina. Sedim na terasi svoje kuće sa nogama podignutim na ogradu i prelepim pogledom na suncem okupano brdo Straževicu koje upravo bombarduju. Paklena vrućina. Voždovački ološ odvrnuo Cecu do granice bola. Teraju inat razumu. Blenem u lančane eksplozije ravnodušno kao umobolnik. Ispred kuće mi se parkira džip interventne jedinice MUP-a. Kolutam očima dok mi govore da treba da pođem za njima. Stigao mi je neki paket. Sa ogromnim pečatom Vatikana. Zato je valjda i stigao, razmišljam, inače bi ga pojeo mrak. U stanici me pitaju znam li pošiljaoca. Plaše se da nije bezbedan. U grlu mi kamen. Ne mogu da progovorim. Klimam glavom i otvaram ga. U ogromnom paketu bila je neverovatna količina slatkiša, štampani transparent sa internom šalom, majica sa otisnutom mojom slikom na kojoj seckam papriku i natpisom: "Too hot to get a bomb" i zastava Ecuadora. Uzimam transparent, majicu, zastavu i par čokoladica, ostavljam zblanutu interventnu ekipu da se bori sa gomilom slatkiša koji neće ekspodirati i odlazim kući. Suze pronalaze put od mozga do oka, ali ne izlaze. Gutam ih. Tada je bilo besmisleno plakati.

   Moja Carla se udaje ovog leta. Zet nam je Peruanac. Pravi maTzan. Videću je ponovo nakon dvanaest godina. Pričaču vam posle kako izgleda južnoamerička svadba sa pevanjem i pucanjem. Znajući mladu, drugačija ne može biti.

A njoj ću pričati o vama.

Drago mi je da ste se upoznali.

Karamel ajskafe (Caramel ice coffee )

Potrebno je(za 1 čašu):

• 2 kugle sladoleda od lešnika
• 2 kašike smeđeg šećera
• 3 kašike šlaga
• 150 ml "ice" kafe
• kašika karamel sirupa
• čokoladne mrvice

U 150 ml hladnog mleka sipati šećer i umutiti kesicu ice kafe.U pripremljenu količinu kafe sipajte kašiku karamel sirupa i dobro promešajte.U napitak dodajte 2 kugle sladoleda,pa ukrasite šlagom ili umućenom pavlakom. Pospite čokoladnim mrvicama.

:)))

Kafa sa sladoledom i cimetom

Sipajte 4 šoljice vruće vode u staklenu teglu. Dodajte 4 kašičice instant kafe i 2 kašičice šećera. Zatvoriti teglu i energično je mućkati dok na površini ne bude sloj pene. Rasporedite 8 kugli sladoleda od vanile u 4 čaše,pospite sa dosta cimeta u prahu,prelijte kafom i poslužite odmah.

Bejlis ajskafe ( Bailey's ice coffee )

Potrebno je:
3 kašike bejlisa
3 kašike konjaka
kugla sladoleda od vanile
150 ml "ice cafe"Doncafe ili "Freeze"Grand
tečna čokolada
U 150 ml hladnog mleka umutiti kesicu ice cafe. Na dnu čaše sipati tečnu čokoladu,dodati bejlis i konjak. Preliti sa hladnom kafom i dodati kuglu sladoleda od vanile.

Mešana i šarena salata

Mešana salata

Sastojci:

• 3 šolje rendanog korena celera
• 1 šolja rendane šargarepe
• 1/2 šolje crvene paprike isečene na štapiće
• 1 mali crveni (crni) luk
• 1 mala veza iseckanog peršuna

Za preliv:

• 3 kašike limunovog soka
• 1 kašika maslinovog ulja
• so i biber

Krupno rendani celer,šargarepu,na tanje štapiće isečenu crvenu papriku,crni luk isečen na rebarca i sitno seckan peršunov list stavite u činiju i sve izmešajte.
Dobro promešajte i ujednačite masu soka od limuna,ulje,so i biber. Njime začinite sastojke za salatu,izmešajte i servirajte.

Šarena salata

Sastojci:

• 1 šolja seckane zelene boranije
• 1 šolja obarenog crvenog pasulja
• 1 šolja obarenog kukuruza šećerca
• 1/2 šolje seckane zelene drške celer
• 1/2 šolje seckanog mladog crnog luka
• 1/2 šolje seckane crvene paprike

Za preliv:

• 3 kašike jabukovog sirćeta
• 1 kašika maslinovog ulja
• so i biber

Boraniju obarite u slanoj vodi da se ne raskuva već da ostane čvrsta. Izvadite iz kipuće vode i odmah stavite u hladnu da odstoji 5 minuta. Ocedite je,prosušite i stavite u činiju.
Dodajte obareni crveni pasulj,kukuruz šećerac, seckane zelene drške celera, iseckani mladi crni luk i crvenu papriku i izmešajte.
Dobro umutite jabukovo sirće,maslinovo ulje, so i biber u ujednačeni preliv pa njime začinite salatu. Izmešajte je, ohladite i servirajte.

Marokanske džidžamidže

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

Srećan, najsrećniji neka bude ;)

Oslobođeni bola...
Sunčana obala.
Suza pri dodiru...
Treptaj u svemiru.



Vetar u kosi...
Ljubav nas nosi.
Vlažne nas usne...
Vode u sne.

Predrag Simić Andres



http://www.creativeeveryday.com/

Živa i u jednom komadu!!!

Crna ruža

Sarajevo

Nikad nisam bio u Sarajevu. Takvo me vreme zakačilo, do 90. se moglo normalno ići svuda, a onda su počela užasna dešavanja koja su predugo trajala. Posle toga, pa mogu reći da mi je nelagodu stvarala pomisao da tamo odem sam na neki koncert, iako mi ne piše na čelu koje sam vere. Međutim, posle toliko godina, sa oduševljenjem sam prihvatio ponudu za ekskurziju sa kolegama. I nisam se pokajao.

Polazak ujutru u sedam. Zafrkavali su me da ne čitam novine dok vozim, jer sam sedeo iznad vozača, na spratu, na mestu sa panoramnim pogledom, gde je utisak jedino kvarilo prljavo staklo, pa su mi posle i neke fotografije kroz staklo ispale mutne. Granicu smo brzo prešli, nisu nas dugo zadržali, već je službenik samo proverio naše lične karte. Prvi utisak je bilo pitanje: „Da li je moguće da su se ovde ljudi ubijali i da su se dešavale užasne stvari zarad jedne pogrešne politike, a sad opet žive jedni pored drugih. Zašto?“. Sve vreme mi je u ušima odzvanjala Milanova pesma: “Sarajevo, kristalna sjećanja...“ Stižemo u Dobrun, sa leve strane džamija, malo zatim sa desne crkva. Posećujemo je. Renovira se konak. Crkveni muzej me oduševljava bogatstvom, predmeti iz 16. i 17. veka, lep rad pravih majstora na krstovima, staro oružje, kubure i mačevi. Koleginica priča kako su za vreme poslednjeg rata komšije stajale u rovovima na 20 metara daljine, bacali jedni drugima cigare i pričali viceve. I pucali su takođe. Zašto? Zar se nisu mogli dogovoriti i podeliti se bez prlivanja krvi? Stižemo do Višegrada. Ćuprija na Drini je još uvek tu, lepa kao i kad ju je Andrić opisao. Obećavaju da ćemo sutradan prošetati njom. Put se nastavlja, mnogobrojni tueli, večinom neosvetljeni, pa neke hvata i jeza. Jezero ispod nas, neverovatne zelene boje, ali i prljavo, smeće pliva svud naokolo. Zaustavljamo se na Romaniji. „Ide Tito preko Romanije“, pevao sam kao klinac. Slikam šumu. Jedemo. Autobus mili naniže. Konačno se pojavljuje i Sarajevo, hotel Saraj na ulazu, bazeni ispod. Skrećemo pored biblioteke koja je spaljena u ratu. Milioni knjiga izgoreli. Prolazimo pored Baš Čaršije. Idemo ka Ilidži, da se prijavimo u hotel. Svuda se gradi. Ne zgradama su još uvek vidljive rupe od gelera, neke su srušene skroz, na njima grafiti. Na jednoj terasi bez ograde i bez polovine poda (umesto koga stoji limena ploča) stoji žena i prostire veš. Prijavljujemo se u hotel. Doček je srdačan, nema niti jednog gesta koji pokazuje neprijateljstvo ili netrpeljivost. Osoblje je ljubazno. Odlazimo peške ka Vrelu Bosne, a zatim se vozimo  kočijama. Ogromni platani prave izvanredan hlad. Prizor je baš za uživanje, bistra voda, zelena boja, patke i labudovi plivaju naokolo i približavaju se da osmotre nove posetioce. Prave lep kontrast. Slikam bez prestanka, odlazimo do izvorišta i rukom zahvatam vodu da pijem. Nameštamo aparat da nas automatski slika. Prvi put ne uspeva, drugi put je uspelo. Vraćamo se kočijama i nalazimo banku koja je radila do 7, dinare ne menjaju, evre da, ali je trebao lični dokument, pa s obzirom da su nam lične karte ostale na recepciji, kolega nas spašava sa vozačkom. Odlazimo do Baš Čaršije. Čuvena česma na početku. Simbol Čaršije. Kao i Begova džamija i sat kula. Uske uličice kao na moru prepune prodavnica sa suvenirima, najpopularniji su džezva sa 2 fildžana, kutijicom za šećer i poslužavnikom. Bilo je tu i suvenira pravljenih od municije za kalašnjikov, kao i različitih vrsta nargila. Odža poziva na molitvu sa minareta, vidimo mnoge kako ulaze u džamiju, izuvaju se i klanjaju. Ispred sede mlade devojke obučene u tradicionalnu nošnju. Odlazimo u ćevabdžinicu Željo 2, i naravno, naručujemo po 10 upola s lukom. Ćevapi su bili mnogo ukusni. Prste da poližeš. Konobar, šaljivdžija, reče nekim ženama da su kasno stigle i da zatvaraju, a kad ove pokunjene krenuše, on im reče da se samo šalio. Nigde na Baš Čaršiji ne služe alkohol. Zato smo prešli u susednu uličicu na Sarajevsko pivo. Kad konobar upita koleginicu hoće li malo il` vel`ko, ova mu se izbeči i reče:“ Vel`ko!”. Umalo da nam ode bus zbog nečije pogrešne informacije, pa bi do Ilidže morali taksijem. Hteli smo negde da idemo na živu muziku, ali ta kafanu “Bosna” nije radila, a dobili smo savet da ne idemo u jednu susednu.

Sutradan, trebalo je da idemo u Zemaljski muzej, ali se iznenada većina predomislila, a pošto je trebalo da se vraća tramvajem i sam sam odustao. Umesto toga smo opet prošetali centrom, otišli do Večne vatre, prošli pored pijace Markale i katedrale. Na kraju uđosmo u vreli bus i krenusmo nazad. Na Ćupriju, nažalost, nismo svratili zarad kupovine ispred granice, No, ni to nije uspelo da pokvari celokupni utisak koji je zaista bio divan.

За уживање

*

*

*

*

*

*

*

*

а  за палму ми се месец скрио...