waldorf and statler

10/7/2007

A gde nam je otišla država?

Bio sam sinoć u Sopotu, na otvaranju filmskog festivala. Iskreno, išao sam da gledam Hadersfild. Gledao sam predstavu, pa me je veoma zanimalo kakav je film. Oduševio sam se. Toliko da sam zakasnio na autobus, pošto je Skupština grada organizovala prevoz za nas sirotinju.

 Nekako se promuvam po onoj gužvi i nađem sebi prevoz. Simaptičan neki čikica, kaže radi u Radio „nebitno kojem“, a ja naguzio oko vrata akreditaciju, čisto da uletim u neka kola, pa makar bila i reportažna.

 Kako je bilo u Sopotu, to i nije bitno za ovu priču. Bio sam i ranijih godina, ali ove 2007., kada je Skupština grada preuzela Festival i ona komunjara Gorica Mojović uložila pola gradskog budžeta u „grad“ koji ima jednu glavnu ulicu i jedan semafor, neverovatno je.

 Iako ste kao i ranijih godina prinuđeni da se probijate, ne kroz masu, već kroz dim sa roštilja, koji vas, kao da ste u Guči, privlači svojim mirisima, na platou ispred bioskopske sale je već drugačije. Promenjeno je sve, ali bukvalno sve. Od mermernih ploča, pa do sistema za fontanu, koja je ove godine radila.

 Ali da se vratim ja na čikicu, pričamo tako u kolima, ponoć poodavno prošla, razmenjujemo utiske. I on je kao i ja gledao predstavu i zbog toga je došao da gleda i film i onako u priči, ja shvatim da sam studirao sa njegovom ćerkom. Bili zajedno na filološkom. Pitam kako je ona, on onako snevoljio se: „Dobro je, u Beogradu je, još nije našla posao...“,

OK, rekoh u sebi, sve mi je jasno. Poznat slučaj, ili da se vratimo na filmski rečnik, poznat scenario.

 Sećam se nje sa fakulteta, pametna, lepa, sećam se da se još onda pričalo da će je „ćale“ koji je neka „budža“ zaposliti na nekoj televiziji. Sećam se njenih priča o ovom čoveku koji sedi pored mene, veliki novinar, urednik, što uopšte nije bila laž.

 Zaista je u svoje vreme bio veliki. Sada je samo na nekoj uredničkoj poziciji, smirio se kaže, kada smo se dotakli te teme.

 Ah da, ostavio sam najbolje za kraj. Dok sam ga čekao da naiđe, ispred sale, pošto je bio parkiran malo dalje, neko me pozvao. Pogledao sam i video njega u Škodi 120 modelu Miz 1985. godine.

 Za one kojima su automobili nepoznati, evo ilustracije, šta vozi jedan urednik, na našem najvećem radiju.

Dotakli smo se i te teme, kada sam ga pitao kako je moguće da čovek kao što je on, koji je uradio nebrojeno intervjua i emisija vozi Škodu staru dvadeset godina, samo se osmehnuo.

Na kraju smo došli od istog zaključka, da su i ovo društvo i država davno “otišli u kurac” (izvinjavam se zbog psovke).

Možda baš i zbog nas koji smo ućutali i prestali da se bunimo, verujući da su "ovi" bolji od "onih".

17:26, 10/7/2007 Poslao Dzo

Nikako da se pobunimo i protiv ovih, jer su sve lepo zamaskirali, a nisu suviše stegli kaiš da se raja ne bi bunila. Ima još uvek da se jede.

18:29, 10/7/2007 Poslao čč

Škoda je dobar automobil.

21:16, 10/7/2007 Poslao blamko

Jeste škoda dobar auto, naravno, čak i ovaj model, mada ja više volim one iz ranijih serija, one iz '70. ih sa spuštenim zadnjim delom. Kao sportski modeli :)))

Ali za nekoa ko je urednik dvadeset i više godina na najvećem radiju u nekada Jugoslaviji, sada Srbiji, pre bih vezao Octaviu, ili Fabiu. Bar polovnu.

21:24, 10/7/2007 Poslao bejb

ti si tek sad to skapirao? mislim na psovku.. :)) i josh neshto, kad si chuo da su plate na radiju bile vishe od proseka? koliko sam ja upoznata (a jesam), nikad!!!!

21:59, 10/7/2007 Poslao AnaM

Nije vazno iz kojih kola izlazis,
vazno je ko izlazi
Ti si video njega i njegov rad,
kola samo slucajno,
mnogima vidis samo kola
Prave vrednosti????
Davno smo zaboravili znacenje toga...

22:06, 10/7/2007 Poslao čč

Blamko druže. poznajem čoveka koji bi trebao sa živi u dvorcu i da izlazi iz rolsa.

ipak on ima kuću koju drže police sa knjigama. da ih nema kuća bi pala. i vozi se gradskim prevozom.

i srećan je.

endžOj in lajf, druže:-)))