waldorf and statler

1/5/2008

A gde nestade jekavica?

26/4/2008

Promene

8/3/2008

Putuj igumane...

24/2/2008

"Vek stripa u Srbiji"

Ponedeljak 25. februar

Sala na I spratu Doma omladine u 19:00

Tribina Drustva ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic"

Izlazak ove monografije je jedan od najbitnijih dogadaja vezanih za strip u 2007. godini. Zahvaljujuci dugogodisnjem radu Zdravka Zupana i podrsci Kulturnog centra Panceva, Festivala GRRR i Sase Rakezica, pred nama je opsiran i iscrpan pregled istorije strip-stvaralastva u Srbiji.

Ucestvuju: Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Sasa Rakezic, Vasa Pavkovic, Vuk Markovic i Dusan Mladenovic.

Pre tribine, od 18:00 Narativna radionica: "Pripovedanje uz vatru"
Autor i moderator: Jelena Martinovic.

Da li pripovedanje podrazumeva samo jednog izvodaca? Ovom prilikom, uz pomoc moderatora, veca grupa ljudi ce ucestvovati u pripovedanju samo jedne price.

preuzeto sa sajta http://www.creemaginet.com

24/2/2008

...

26/1/2008

RADIKALSKA OBRADA

25/1/2008

Stiglo mi ...

21/1/2008

Poterbna pomoc

20/1/2008

Policajac

Bio je policajac na Kosovu. Dugo. Tamo je i rođen, 1999. kada je izgubio rat, pobegao je. Sakrio se u malom gradu u centralnoj Srbiji i odmah kako je stigao izdvojio se od izbegličkog konvoja kupio sebi stan. Navodno se pričalo da je pljačkao na Kosovu, i od Albanaca, ali i od Srba.

Nakon nekog vremena uspeo je da proda svoju kuću i celokupno imanje na Kosovu i u istom gradu, u kojem sada živi, kupio dva placa. Kao prognano lice je od države dobio sav potreban maerijal za izgradnju kuće, od cementa, peska, blokova pa do crepa. Naravno, pored stana koji je kupio odmah o dolasku u Srbiju, uspeo je da  napravi još dve kuće.

O našem trošku.

19/1/2008

Crkva

Ispred crkve je vladao uobičajeni metež, kao i na svaki veliki praznik. Veliki broj ljudi koji se probija kroz masu vernika u želji da priđe kapiji i uđe u crkveno dvorište.

Među njima i Cigančići, koji su prosili. Hrabriji među njima su pokušavali da uđu i u dvorište, kako bi se popeli uz stepenice koje su vodile ka crkvi, tamo nije bila tolika gužva, jer je prostor bio mnog veći od uzanog trotoara, prepunog automobila ispred hrama.

Zadihana žena sa svećom u ruci i balonom od pet litara žurila je da izađe iz mase koja je mirno stajala

okupljena oko bureta sa bogojavljenskom vodicom. S maramom na glavi, grajući se laktovima izašla je iz mase i krenula ka prostoru gde se pale sveće. U tom trenutku je ugledala dvoje Cigančića kako joj prilaze i traže deset dinara.

“Čak dovde ste došli jebo vas Bog,” podviknula je dok je palila sveću ne obraćajući pažnju na maleni dlan, ispružen ka njoj.

24/12/2007

Živela zima

Ljudi, pa ja ne mogu da verujem!?

Kukate sada na minus jedan, kukali ste letos na plus četrdeset (a i ja sam). Dogovorite se. Što se mene tiče može ovako da ostane, vala kada se samo setim onog zla od letos, dođe mi da poželim još koji stepen ispod nule, bar do minus deset.

Ćutite i uživajte, sad bar možete da spavate, letos nismo mogli da dišemo, svi smo bre bili za komjuterima, uz uključene klima uređaje, otvorene prozore (kako ko, jelte prema mogućnostima)

Guli je bio na vodi sve vreme, mi ostali (sa betona, na kojem je sunce preko dana upeklo onih paklenih +45 ) mu zavideli na tome... Joj, ne mili mi se da se setim, a kamoli vratim uto vreme.

Prema tome, uživajmo dok možemo, jer uskoro će vreme proleću.

14/12/2007

Zna se...

8/12/2007

...

4/12/2007

Obavesti prijatelje :)

3/12/2007

Покушај

Читам pytagoru и његов пост КО КОГА МЕЊА и кренем да пишем одговор, али схватим да сам мало претерао, тј мало сам се занео, упс. Тако да сам прекопирао све то и објавио као пост.

Рytagorа  се пита шта то тера парове да се пријаве за емисију “Мењам жену”?

Мој одговор је једноставан. Новац.

Велики брат? Исто.

Једноставно је, веруј.

Погледај колико се купује Бинго, оне греб греб срећке, игра Лото... У свим новинама имаш наградну игру. Случајно, нееее нема шансе.

Погледај само где се све то дешава, у земљи у којој је негација ратних злочина нормална појава, у земљи коју је садашња власт вратила у његово доба, када је главни хит био:

 
"Кока кола марлборо сузуки,

дискотеке, гитаре, бузуки,

то је живот, то није реклама,

ником није лепше него нама"

 
само да би се прикрили ратови које је држава водила у то време.

Данас губе Косово, свесни годинама да га губе, тј да га је још он изгубио и годинама се припремају за то. Али проблем је у томе што систем није промењен, већ је само он склоњен, а они наставили по том систему.

Читам у Пресу, неки астролог процењује да неће бити добро Албанцима у самосталној држави!!!

Па да ли мисле да смо толики дебили, да смо заборавили Миљу Вујановић која куне и проклиње са тв екрана, као главна пророчица РТС-а и говори о бољем животу који она види у звездама.

Милсе ли да смо заборавили Деда Милоја, великог пророка из Шумадије, за кога је утврђено да је измишљен и да је пропагандни тим СПС-а писао текстове о пропасти великих светских сила, ако крену на Србију.

Е због тога је поплава емисија Мењам жену и сличних на тв екрану. Како би се сакрило, не само губљење Косова, већ и многе друге глупости које праве.

Оно јесте да сам ја мало склон теоријама завере, али ...sorry

22/11/2007

Grobnica

Žestoka je to svađa bila, ustvari raspravka između, nekada mojih prijatelja i mene. Prijatelja, nekada, dok su bili “normalni”. Nekada dok smo verovali u jednu ideju, ideju o promeni svesti, sistema...

Danas, oni su na “položajima” koje im je doneo upravo onaj sistem koji smo rušili, ali koji nisu srušili, nisu išli do kraja. Išlo se samo do određene granice, da narodu zamažemo oči. Priznajem učestvovao sam u tom zamazivanju, ali nisam imao nikakve koristi od toga. Čak šta više, samo štetu. Nakon zamazivanja, koje, kao i svaka dopola rađena stvar, ne može večito da traje, sam pobegao. Kukavički, ali šta ću. Protiv njih nisam mogao, nisam imao s kim, a i kako bih na prijatelje. Autocenzura je najgora vrsta cenzure, rekao je neko jednom. I u pravu je. Zbog toga sam završio u bankarstvu. Tužno je karijeru od deset godina u novinarstvu završiti u banci, ali...

*********

Nekada je bilo drugačije, iako nisam bio član nijedne stranke, niko me nije dirao. Radio sam svoj posao i pomagao u svaku akciju, bez obzira na to koja stranka je bila organizator. Za mene su tada svi bili isti, svi su bili protiv njega.

Danas imam isto mišljenje, svi su isti, ali u onom drugom kontekstu.

*********

I dalje sam ostao van svih okova stranaka i partija. Nekada sam pomagao u svim mitinzima, akcijama, slepo verujući u promene, u neko bolje sutra, za koje moji bivši prijatelji tvrde da je stiglo.

“A za koga prijatelji, za koga je stiglo bolje vreme? Kome je u ovoj zemlji bolje?”

*********

Još više sam uveren da smo se vratili na staro, a nije nam trebalo mnogo. Za to bar dokaza ima na svim stranama.

Neko vreme je i bilo bolje, doduše kratko. Osećalo se “to” jednostavno u narodu. Videlo se na ulicama. Ali...

*********

Poludeli su kada su čuli da želim da odem iz grada, iz ove zemlje. Da imam samo najgore reči o stanju u zemlji, ali nikome ne prija miris truleži i buđi i svi se mi trudimo da pobegnemo iz ovog groba zvanog Srbija. Svi želimo napred, da radimo i zarađujemo više, da napredujemo, stvaramo karijeru. Zbog toga moramo napolje, jer u zemlji u kojoj ja živim karijeristi su samo stranački pioni.

17/11/2007

Predlog

Nemam mnogo vremena za blogovanje, čak šta više, nema ga uopšte, tako da samo povremeno navratim na Blogoya. Svoj drugi blog, Briefly... sam potpuno zapostavio.

E, omatorilo se bre, mora da se šljaka. Dosta je bilo i gitare i koncerata..., a dosta je i trajalo.

Ali kao što rekoh samo povremeno svratim na blog, pogledam da li je neko od ljudi koje obavezno čitam (anam, gulanfer, manuchao... i ima ih još, da ne nabrajam sada) napisao nešto, proletim očima, kad ono moram da primetim da nekih, meni dragih blogera nema.

Verovatno su otišli na neko drugo mesto, ali pošto ja imam samo ova dva bloga, ne petljam se po ostalim „domaćim“ blog servisima, predlažem, da ako je moguće, svako ostavi iza sebe neki podatak, naravno pod uslovom da želi da bude pronađen na tom drugom servisu.

To je kao ono sa promenom mejla ili broja mobilnog telefona, da ostave obaveštenje na poslednjem postu na kojoj adresi ih možemo ubuduće pronaći, jer neko je i ovde ipak voleo da čita njihove postove.

ps

Vidim ovde da DANILOVIĆ ponovo napušta zajednicu, razočaran, besan... Odmori malo čoveče, sve će doći na svoje.

3/11/2007

... i danas

Ponovo je plakala. Videlo se na njenom licu. Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim zbog čega. Znao sam da je pijan po načinu na koji otvara vrata, nekako jako, kao da iz visine „gađa“ bravu i što je jače udari, pijaniji je. Ušao je i pogledao po sobi.

„A, a, tu si? Upitao me je, ali nisam obraćao pažnju na njega. Mrzim ga kada je pijan, mrzim i to mnogo. Ta mržnja je ogromna, tolika, da ga da budem iskren, mrzim i kada je trezan. Zaista nikada nisam voleo svog oca.

Video sam i nju kako se sklanja u kuhinju, bilo ju je stramota, znam, stidela se njegovog pijanstva. Ta sramota je rasla vremenom, sve dok je mogla da nosi taj teret, a onda je odjednom prestala da ide na porodične proslave, gde bi se on uvek napijao.

Davno su prestali da razgovaraju, jednostavno su ućutali.

On je počeo da mi objašnjava kako mora da ide negde kolima i dok mi je to objašnjavao je izašao iz sobe ne prestajući da govori.

Iz kuhinje se čulo jecanje, a ona nije volela kada ja znam da plače. Gledao sam sa mržnjom u njenom pravcu i ponovo sebi postavio isto pitanje: „Zašto je izabrala njega?“

Zašto se udala za pijanu budalu?

Ponovo je ušao ne prestajući da priča i da se tetura na nogama, kao grogirani bokser, nakon što je popio nekoliko dobrih udaraca.

„... da pomognem Dejanu da prebaci...“, izašao je nastavivši da priča, ali pošto je zatvorio vrata nisam ništa čuo. Kao i da bi me interesovalo.

Ponovo se čuo udarac u bravu.

„... ključevi od kola?

Pogledao sam u njega i tiho ga upitao:
„Hoćeš da je vozim?“

„A, a, je l’ti to misliš da sam ja pijan, a? Pa bi zato da me voziš, e, ne može. Nisam pijan, imam ja da vozim i odgovoaraj gde su mi ključevi?

„U ruci i ne mislim da si pijan, već tvrdim.“

Ne plašim se za njega. Baš me briga, najiskrenije. Plašim se za druge učesnike u saobraćaju. Plašim se da ne povredi nekog drugog, a za njega me zabole.

Izašao je ponovo lupivši vratima, ali se ona nisu zatvorila. Ustao sam i zatvorio vrata za njim.

19/10/2007

Post bez dobrog naslova

24/9/2007

Hello to all!!!