Jutros se spremamo za vrtić, Vuk gleda Teletabise (sve smo bliži trenutku kada će čuveni Baby TV postati prošlost - fala mu onoliko, al' što je mnogo - mnogo je, dve godine neprestance ga gledamo i SMUČIO MI SE!) na Ultri. Samu sebe podsećam na one "oh-so-bussy-mums" iz americkih filmova, kojima sam se smejala a sad vidim da je ipak moguće oblačiti dete, pričati telefonom, oblačiti sebe, tražiti ključeve, prekidati razgovor...
...u celoj toj zbrci, Vuk se odmakne od mene i dok sam završavala razgovor registrujem ga da stoji tik do mene, gleda me onim VELIKIM očima i sa osmehom mi prinosi licu to što drži u ruci.
-Mama? (samo malo sine, da mama završi ovo) Mama? (evo Vule, evo!) MAMA?!- pogledam ga. Taj izraz lica i tu gestikulaciju obravama i očima ja ne umem da opišem, ali je bio oduševljen.
-Mama? KO KA! - I, eto tako... iz čista mira, Vuk je danas prvi put spojio reč sa objektom. Držeći u ruci veliku žutu kocku, kao da je to nešto sasvim normalno, rekao je "kocka"... ustvari, "koka".
Naravno da sam ga izljubila. Cmakala i ljubila dok nije počeo da se otima. Onda je nastavio, gledajući Tetinu sliku "A-NA!" a jaaaaaaaaaa.... nisam znala za sebe od sreće!!! Moj VELIKI dečko!
...u celoj toj zbrci, Vuk se odmakne od mene i dok sam završavala razgovor registrujem ga da stoji tik do mene, gleda me onim VELIKIM očima i sa osmehom mi prinosi licu to što drži u ruci.
-Mama? (samo malo sine, da mama završi ovo) Mama? (evo Vule, evo!) MAMA?!- pogledam ga. Taj izraz lica i tu gestikulaciju obravama i očima ja ne umem da opišem, ali je bio oduševljen.
-Mama? KO KA! - I, eto tako... iz čista mira, Vuk je danas prvi put spojio reč sa objektom. Držeći u ruci veliku žutu kocku, kao da je to nešto sasvim normalno, rekao je "kocka"... ustvari, "koka".
Naravno da sam ga izljubila. Cmakala i ljubila dok nije počeo da se otima. Onda je nastavio, gledajući Tetinu sliku "A-NA!" a jaaaaaaaaaa.... nisam znala za sebe od sreće!!! Moj VELIKI dečko!
***********************
Rekla sam već da mu je rodjendan u nedelju, pa se polako pripremamo. Biće kao neka žurkica za male ljude sa kojima se družimo, i nama najvažniji ljudi iz okruženja, naravno, ali sam počela i pripreme za proslavicu rodjosa u vrtiću. Interesovalo me je šta mogu da donesem.-Samo tortu iz "Tamarisa". Ništa od kuće pravljeno, moramo, takva su pravila. - Hm, to i nije moja omiljena poslastičarnica, posebno zato što su u poslednje vreme počeli da štede na materijalu, ali dobro, ajde.... takvi su propisi. Juče skoknem do njih, dobar dan - dobar dan, kakve sve rodjendanske torte imate; krem bananice, jaffa i malina... aha...
-A koliko su?
-Hijadu i petstotina. - Okrete mi se u glavi. Za one koji su van Srbije, odnos EUR- dinar, po današnjem kursu je 1-82. Pa vi računajte. Pogeldam, velika torta, i već kontam - seknuću je na pola. Pola za rodjos, pola za vrtić i taman.
Ali ipak, prosto je neverovatno da je vrtić maltene sklopio ugovor sa tom poslastičarnicom, i da su roditelji primorani da kupe tortu SAMO tu i SAMO takvu da donesu u vrtić. Uredu je, zaista, što se brinu za zdravlje dece, pozdravljam to potpuno, ali u Požarevcu IPAK ima još jako dobrih poslastičarnica koje SIGURNO imaju dobru reputaciju i raznorazne sertifikate kvaliteta.
Ne žalim se, samo vam pričam... kako stvari stoje.
Veliki pozz!
Objavio
VukMaslacak u 10:23 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar