Prvi put posle skoro godinu dana Vuk i  ja neæemo zaspati u istom gradu. Prvi put, posle skoro godinu dana, odlazim negde dalje od Požarevca da budem deo GOMILE, bez straha i srepnje. Èudan oseæaj, moram da priznam. Do sad je nekoliko puta prespavao kod njegove bake bez mene, ali ovo je prvi put da neæemo jutro doèekati na mestima gde nas deli samo jedan park. Odrastamo!

Sva sam uzbudjena, jer u Beogradu nisam bila 6 meseci. Kada sam izraèunala da je prošlo toliko otkako sam pronašla zelene rukavice na parkingu "Mercatora", stvarno sam se šokirala!! Da li je moguæe? Kao neka šiparica poèela sam da motam po glavi najidealniju kombinaciju za "šta obuæi za Beer Fest" - elegantno ali udobno jer æe se stajati i igrati, slojevito u svakom sluèaju, Kalemegdan je to a i reka je blizu, da li se šminkati, koje pivo probati, da li piti piva koja sam veæ probala ili samo ona koja nikada nisam, gde parkirati auto, kako pronaæi Voju kad nam se zagubi, nositi kameru ili ne, ili je samo dovoljan fotiæ? "Napraviti sendvièe" je takoðe bilo na mom spisku stvari ali sam ga jutros precrtala - Mek radi non stop. I niko nema bolji pomfrit od njih.

I tako... jedva èekam da idem!!!!! Za one koji se premišljaju da li da idu, evo linka:

http://www.belgradebeerfest.com/

Biæe slièica i prièica, kad se vratimo! Držite nam fige!!!!