Danas, provlačeći se kroz Sinđelićevu, ulicu kojom retko kad prolazim peške - al' nekad se desi i to, da ja prolazim tuda - zaobilazeći stubove nekadašnjeg "Noviteta", najveće državne samoposluge u gradu - sada prekrojene u Kinesku robnu kuću i samoposlugu nekog polupismenog privatnika - iznenada, nađoh se oči u oči sa mojim Vukom.
Vukom, kroz dvadeset godina. Trgnula sam se kad su nam se pogledi ukrstili, pretrnula i brzo to sakrila spuštanjem očiju ka trotoaru. Tih par sekundi, koliko je trajalo naše nemo mimoilaženje, prođe mi ko večnost.
Dovoljno. Da primetim koliko je visok, i kako nosi svoj krupni stas. Da sagledam oči u polutreptaju dok vuče dim iz cigare. Da osetim njen miris baš onda kad su nam se rukavi okrznuli, kad sam prošaputala "Izvinite..." Da zapamtim kako će Vuk i sa koje visine da posmatra svoju majku...
Okrenula sam se sekundu pre nego što je zamakao za ugao i ispratila poslednje centimetre nisko vezanog repa na malo pogrbljenim ledjima.
Pa se nasmešila. I pojačala muziku. Zadovoljna.
******************************
Ali večeras, držeći Vuka u naručju, kad sam spustila na pult državne i Centralne apoteke izveštaj specijaliste ORL, sa nekoliko navedenih lekova da smirimo jako upaljeno uho zbog kojeg Vuk već danima odbija da jede - čak i Smoki, i čokoladne bananice i verovali vi meni ili ne, čak i mleko!!!! - vremešna apotekarka me je dočekala sledećim vestima - da je to samo izveštaj lekara iz bolice a ne recept i da lekove moram da platim, da trećeg leka nema a kada sam rekla da ću ih uzeti ali da moram da platim karticom jer toliko keša nemam kod sebe - nastao je tajac. Od par sekundi, ali tajac.
"Zar ne možete da odete do bankomata, eto tu, samo destek metara od apoteke..?" Pitam je vidi li ona koliko ima sati, vidi li ona da ja nosim skoro usnulo dete u rukama, pitam je u čemu je problem - da li je aparat u kvaru?
"Ne, nije, samo ja ne umem da rukujem sa karticom."
A meni dođe, majke mi moje, da puknem na licu mesta, da počnem da vrištim, da se smejem od muke, pa vičem i kunem, da psujem, da kreštim i dižem larmu, a meni dođe, majke mi, da je pitam - koliko se danas mesečno dobija od države, koliko para legne na račun za nesposobnost...?
Vukom, kroz dvadeset godina. Trgnula sam se kad su nam se pogledi ukrstili, pretrnula i brzo to sakrila spuštanjem očiju ka trotoaru. Tih par sekundi, koliko je trajalo naše nemo mimoilaženje, prođe mi ko večnost.
Dovoljno. Da primetim koliko je visok, i kako nosi svoj krupni stas. Da sagledam oči u polutreptaju dok vuče dim iz cigare. Da osetim njen miris baš onda kad su nam se rukavi okrznuli, kad sam prošaputala "Izvinite..." Da zapamtim kako će Vuk i sa koje visine da posmatra svoju majku...
Okrenula sam se sekundu pre nego što je zamakao za ugao i ispratila poslednje centimetre nisko vezanog repa na malo pogrbljenim ledjima.
Pa se nasmešila. I pojačala muziku. Zadovoljna.
******************************
Ali večeras, držeći Vuka u naručju, kad sam spustila na pult državne i Centralne apoteke izveštaj specijaliste ORL, sa nekoliko navedenih lekova da smirimo jako upaljeno uho zbog kojeg Vuk već danima odbija da jede - čak i Smoki, i čokoladne bananice i verovali vi meni ili ne, čak i mleko!!!! - vremešna apotekarka me je dočekala sledećim vestima - da je to samo izveštaj lekara iz bolice a ne recept i da lekove moram da platim, da trećeg leka nema a kada sam rekla da ću ih uzeti ali da moram da platim karticom jer toliko keša nemam kod sebe - nastao je tajac. Od par sekundi, ali tajac.
"Zar ne možete da odete do bankomata, eto tu, samo destek metara od apoteke..?" Pitam je vidi li ona koliko ima sati, vidi li ona da ja nosim skoro usnulo dete u rukama, pitam je u čemu je problem - da li je aparat u kvaru?
"Ne, nije, samo ja ne umem da rukujem sa karticom."
A meni dođe, majke mi moje, da puknem na licu mesta, da počnem da vrištim, da se smejem od muke, pa vičem i kunem, da psujem, da kreštim i dižem larmu, a meni dođe, majke mi, da je pitam - koliko se danas mesečno dobija od države, koliko para legne na račun za nesposobnost...?
Objavio
VukMaslacak u 23:07 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar