Седим за рачунаром, из дневне собе чује се тон познате мелодије и знам - седам је сати. Вук се игра нечим иза мојих леђа, међутим, када чује ове тонове, усправи се и испусти звук како да негде касни (само чекам кад ће ти то да каже!) - и следеће што чујем је убрзани бат његових стопала из наше у дневну собу...

Да објасним - почиње "Слагалица" на Првом. За сада његов омиљени квиз. Мада, нема разлике ни када се гледају "Питања за шампиона", "Чик Чик Погоди", "Високи напон", "Милионер", "Све или ништа"... не знам, можда сам нешто заборавила. Осим што ово што сам навела значи да се код нас у кући много гледа ТВ, такође значи да ја немам благе везе шта се мом сину мота кроз главу док свих 30 минута без речи помно прати радњу. Ништа не може да га омете нити прекине у гледању квизова.

Д и ја се често смејемо гледајући га како покушава да изговори "СТОП" у првој игри слагалице, док се бирају слова, или док одговара на питања у игри "Ко зна - зна". Уме и да се обрадује када се реше асоцијације, да аплаудира значајно гледајући у нас, сав зачуђен зашто се и ми не радујемо.

Осим квизова, веровали или не, Вук игра шах на рачунару, а против истог. Јасно ми је да нема појма у чему је поента игре, нити како се креће која фигура, али зна да сам укључи игру, одабере беле фигуре, укључи 3д изглед табле и повуче први потез. Онда стрпљиво чека да црни одигра своје, али је прави ужитак и најискреније радовање се догоди онда када се једу фигуре. Није битно ко - коме.  Игра и флипере, и "Изија"...

А онда опет, њега забавља прскање воде по кади, коришћење ноше, слагање празних саксија, ређање коцкица, обожава да извади све шерпе и да их преслаже, врати па онда опет извади са полица... Воли да се игра са Ниџом иако се често посвађају, отимају, па и потуку - све је то за децу. Обожава љуљашке а последњи хит је - јурење и храњење голубова у центру Пожаревца.

Немојте да се чудите ако га једног дана видите како седи у некој од столица и ко од шале одговара на разноразна питања