Do mene su stigle reakcije na prethodni post. Hvala svima koji su javno komentarisali, to jako cenim, posebno kad znam da su lepe reči upućene Vuku (a ponekad i meni) od srca. Međutim, ima i onih koji ne gledaju tako dobronamerno na moj način vaspitanja Vuka... pa se daljni tekst odnosi na baš te, dušebrižnike.
*************************
Vuk je moje prvo, dugo očekivano i željeno dete. Posle dugog niza bračnih godina bez dece, rodila sam zdravo, pravo, muško dete. Vaspitavam ga po usadjenim moralnim normama, po svom kućnom vaspitanju, po instinktu, logici, a ponajviše - vodeći se ljubavlju. Primedba na moj "rad", posebno zato što sam pedagog, se odnosi na to što sam pustila malo a moje dete da gaca po ledenoj bari, u sred februara.
Prvo, nemoguće i neprirodno je držati dete non-stop na oku. Svako ko je roditelj ima da ispriča makar jednu priču u kojoj će reći "na sekundu sam ga/je ostavio samog/samu", onda se desilo nešto. Vuk je jednostavno uleteo u baru a da ja nisam ni primetila. A onda, kad je već pokvasio pantalone, i posebno zato što smo bili na 3 metra od ulaza naše zgrade - nisam htela... nisam ni želela da sputavam njegovu sreću.
I drugo, osmeh i smeh mog sina je meni najveća radost. Tih minut ili dva, radosne cike i štrapaciranja kroz baru, a to mu je bio prvi put - znam da mnogo znače oboma. Umesto da reagujem kako bi većina mama reagovalo, vriskom i grdnjom, shvatila sam da bih time samo upropastila divan trenutak za oboje.
DA, znala sam da je voda hladna, i da je vazduh hladan, i da se Vuk može od toga raboleti, posebno što je takav, podložan prehladama. Zato sam mu skinula cipele i čarapice čim smo ušli u hodnik i nogice mu uvila u šal.
Ovde, na blogu pišem o nesvakidašnjim stvarima, onima koje me potaknu i za koje mislim da su važne da budu zapisane. Bilo bi dosadno, za par godina, da sedim i čitam blog o tome kako VUk ustane, ide u vrtić, vrati se iz vrtića, spava, jede, jede, spava, gleda TV ili redja kocke. U suštini, na to se svode njegovi dani sada. Pišem o stvarima koje su drugačije... o svemu što uradi prvi put, zapišem u njegovu Radosnicu. A samo selektovane novotarije - ovde.
Mislim da je poenta ovog objašnjenja koje liči na pravdanje, a to nije - svako vaspitava svoje dete onako kako misli da je najbolje. Pametni roditelji slušaju savete bliskih ljudi i koriste ih. Imam sreću da imam izuzetno skladnu porodicu, punu razumevanja i ljubavi, porodicu koja itekako funkcioniše skoro 40god, prožmanu osećanjima sreće i sigurnosti. MOja sreća je duplirana jer imam i iskrene prijatelje koji mi se uvek nadju, u dobru i zlu, nude pomoć i podršku, ljubav - samo se nadam da im ja uzvraćam na isti način i da oni osećaju koliko se trudim da to tako bude.
Namerno NIKADA ne bih povredila svoje dete, niti bilo kog člana Vukove ili naše porodice. To prosto nisam ja, niti sam tako vaspitana.
****************************************
Poseldnjih nekoliko dana su bili jako turbulentni za mene i moje dete, posebno zato što se oseća veliko zadovoljstvo sa moje strane. Sutrašnji dan je za mene jako bitan, pa sam i nervozna i uzbudjena. Držite mi fige, da sve prođe kako treba
*************************
Vuk je moje prvo, dugo očekivano i željeno dete. Posle dugog niza bračnih godina bez dece, rodila sam zdravo, pravo, muško dete. Vaspitavam ga po usadjenim moralnim normama, po svom kućnom vaspitanju, po instinktu, logici, a ponajviše - vodeći se ljubavlju. Primedba na moj "rad", posebno zato što sam pedagog, se odnosi na to što sam pustila malo a moje dete da gaca po ledenoj bari, u sred februara.
Prvo, nemoguće i neprirodno je držati dete non-stop na oku. Svako ko je roditelj ima da ispriča makar jednu priču u kojoj će reći "na sekundu sam ga/je ostavio samog/samu", onda se desilo nešto. Vuk je jednostavno uleteo u baru a da ja nisam ni primetila. A onda, kad je već pokvasio pantalone, i posebno zato što smo bili na 3 metra od ulaza naše zgrade - nisam htela... nisam ni želela da sputavam njegovu sreću.
I drugo, osmeh i smeh mog sina je meni najveća radost. Tih minut ili dva, radosne cike i štrapaciranja kroz baru, a to mu je bio prvi put - znam da mnogo znače oboma. Umesto da reagujem kako bi većina mama reagovalo, vriskom i grdnjom, shvatila sam da bih time samo upropastila divan trenutak za oboje.
DA, znala sam da je voda hladna, i da je vazduh hladan, i da se Vuk može od toga raboleti, posebno što je takav, podložan prehladama. Zato sam mu skinula cipele i čarapice čim smo ušli u hodnik i nogice mu uvila u šal.
Ovde, na blogu pišem o nesvakidašnjim stvarima, onima koje me potaknu i za koje mislim da su važne da budu zapisane. Bilo bi dosadno, za par godina, da sedim i čitam blog o tome kako VUk ustane, ide u vrtić, vrati se iz vrtića, spava, jede, jede, spava, gleda TV ili redja kocke. U suštini, na to se svode njegovi dani sada. Pišem o stvarima koje su drugačije... o svemu što uradi prvi put, zapišem u njegovu Radosnicu. A samo selektovane novotarije - ovde.
Mislim da je poenta ovog objašnjenja koje liči na pravdanje, a to nije - svako vaspitava svoje dete onako kako misli da je najbolje. Pametni roditelji slušaju savete bliskih ljudi i koriste ih. Imam sreću da imam izuzetno skladnu porodicu, punu razumevanja i ljubavi, porodicu koja itekako funkcioniše skoro 40god, prožmanu osećanjima sreće i sigurnosti. MOja sreća je duplirana jer imam i iskrene prijatelje koji mi se uvek nadju, u dobru i zlu, nude pomoć i podršku, ljubav - samo se nadam da im ja uzvraćam na isti način i da oni osećaju koliko se trudim da to tako bude.
Namerno NIKADA ne bih povredila svoje dete, niti bilo kog člana Vukove ili naše porodice. To prosto nisam ja, niti sam tako vaspitana.
****************************************
Poseldnjih nekoliko dana su bili jako turbulentni za mene i moje dete, posebno zato što se oseća veliko zadovoljstvo sa moje strane. Sutrašnji dan je za mene jako bitan, pa sam i nervozna i uzbudjena. Držite mi fige, da sve prođe kako treba
Objavio
VukMaslacak u 22:21 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar