Таман смо завршили са гласањем - ово је први пут да идемо заједно на гласање, па је јако важно то и написати, а посебно нагласити да је мој листић са заокруженом тројком у гласачку кутију убацио Вук - мислим се, леп је дан, могли би да прошетамо до Шах Клуба да видимо како ће прабака да гласа , и тако... кренемо клај-клај, полако. Кад, негде на пола пута - Меда!

 Ви, глогери, тог Меду можда и не запазите, али Вук га - обожава! Кад год идемо у апотеку, или само пролазимо, он му се неизмерно обрадује, а ово је први пут да му је Меда био на дохват руке, у "природној" величини. А кад су се већ по први пут уживо срели, ред је био да јунак изађе јунаку на мејдан... и ... овако се све завршило