Хвала свима који су нам писали приватне поруке, саветовали нас шта и како да урадимо, али то је нешто што сам очекивала од наших блогера

Таман сам помислила како се средила ствар са проливом, кад - цврц, ето нама јуче нове туре. Сад смо сви по кући болесни и само се смењујемо у тоалету. Ја сам почела да лудим, скоро недељу дана нисам изашла из стана, ни до продавнице. Вуку, наравно, требам у свакој секунди дана па је смак света ако изађем из његовог видокруга на пар секунди. Сва срећа па нам је Тета ту, одмењује ме повремено па могу да дремнем, да се тушнем, да постујем или гледам ТВ... Бака и деда су наравно ту, мање-више, али је ипак мама центар света и верујте ми... није лако. (знам да ће многи сада рећи/помислити "тражили сте - гледајте" - истина је. Надам се да ће овакви једном за свагда схватити да све што овде напишем није облик ЈАДАЊА, већ НАРАЦИЈЕ, дневничког облика; прим.аут.)

Ајде и нешто смешно да вам напишем. Пре неко вече, тј јутро да будем прецизна, најтачније у 03.05. звони фиксни телефон. И звони и звони... Једино сам га ја чула од свих укућана јер имам зечији сан откако је Вук у овом стању, али нисам устајала да се јавим, све мислим - грешка нека. Међутим, пошто се звоњава наставила схватам да није грешка, и да неко силно жели да прича самном у три ујутру. Јавим се, кад ће с'друге стране мушки глас: "Добро јутро, Саобраћајна полиција овде, стан *тај и тај*?" И ја се откинем од страха истог тренутка, одмах сам помислила да се Тети нешто десило јер је то вече ишла са друштвом у провод. Ја ту одмах питам "Јесте, шта се десило мојој сестри?", а колена више не осећам, почела сам да клизим ка поду. Млад неки полицајац, коме не иде баш од руке комуникација са становништвом ће на то:"То не могу да Вам кажем... него, јел' Ваш ауто бели фића регистарских таблица *****, и да ли сте га возили ноћас?" Почнемо да се објашњавамо ко је власник, где ко станује пошто се мени лична карта води на другу адресу, па кренем да причам како ми је дете болесно и зато сам код родитеља а да је највероватније Тета у мом стану... уколико јој се нешто није десило??? Кренем да инсистирам да ми каже шта се десило са фићом и Тетом, кад ће он: "Ваше возило се налази у улици *********, преврнуто на тротоару, па нас интересује да ли сте га Ви или Ваша сестра ноћас возили и оставили упаљена светла?" Мени ту пукне филм, позовем Тету на мобилни, замолим "предивног" младог полисмена да сачека. Богу хвала, Тета је била у стану и за тренутак ми потврдила да са терасе види преврнутог фићка. Онда полисмену дам Тетин број фиксног, пожелим му "лаку ноћ" и вратим се у кревет.

Јадан фићко! Да Вам не препричавам каква су све интелигентна питања постављали Тети, али оно најбоље икада је било, у тренутку када се Тета идентификовала као власник фићка - да ли сте га Ви овако паркирали?

Леп дан вам желим