Е па блогери, званичан поздрав о Вука и Маслачка! 
Рачунала сам јутрос колико нас дуго није било овде, и могу рећи - баш дуго. Илити, лонг тајм. Разлог зашто вам на пишем, а данас је тачно недељу дана како више нисмо на мору су фотографије, које су остале у дедином рачунару и ја све некако тражим начина да пребацим неколико гига материјала са тог на овај комп, а онда.... не иде. Имам неколико фотки са мобилног, ваљда ће мало помоћи
Дакле, ово лето је било врло посебно за нас - прво смо били на једном мору - Јадранском, да не кажем Црногорском, а после само неколико дана, преселили смо се на Егејско.
Током летовања је правио хаос уколико би неко заборавио да затвори врата од аута - попне се сам на возачево седиште и стојећи, са најширим осмехом који сам икада видела, крене да окреће волан, па чучне да промени брзину, укључи радио, упали светла и сва четри жмигавца. Куку ономе ко се дрзне да га из аута избаци!
У Пожаревцу не користим често његово седиште за ауто (велика грешка, знам), али сам у ГР итекако користила то дивно, паметно помагало. Посебно пошто је после неколико одлазака у Лептокарију у том чуду научио да је његово место позади, у том седишту и када би кретали негде лепио би се за врата иза возачевих и кренуо да кука да му се отвори. И да, баш сам добар термин одабрала - КУКА, јер је то такав тон и гестикулација (удара шакама о лице а онда чучне или седне).
Када се ишло у набавку, а његово присуство је било сувишно и превише компликовано, морали смо да се кријемо. Или га неко од присутних одведе да виде Ма (маце, прим.аут. - ово је научио у Бару), или га воде на плажу ризикујући да тамо дође до обарања око пошто-пото уласка уводу).
Све у свему, наше дете воли да се вози и радо би да вози, само да може да дохвати ногицама папучице.
п.с. ево га на слици са дедом, у ретким тренуцима када би се нашао на предњем седишту
Рачунала сам јутрос колико нас дуго није било овде, и могу рећи - баш дуго. Илити, лонг тајм. Разлог зашто вам на пишем, а данас је тачно недељу дана како више нисмо на мору су фотографије, које су остале у дедином рачунару и ја све некако тражим начина да пребацим неколико гига материјала са тог на овај комп, а онда.... не иде. Имам неколико фотки са мобилног, ваљда ће мало помоћи
Дакле, ово лето је било врло посебно за нас - прво смо били на једном мору - Јадранском, да не кажем Црногорском, а после само неколико дана, преселили смо се на Егејско.
ДЕО 1
Како је Вук поднео пут? Феноменално! Стрпљив, поспан, радостан, упоран да пређе на предње седиште и помогне деди у вожњи. Јео "Плазма кекс" и "Смоки" у великим количинама, пио млека, воде и сокова. Спавао, спавао, спавао. Ноћ смо нас двоје провели у ауту, он разбашкарен на задњем седишту, а ја искривљена на предњем са спуштеним наслоном. Око 6, када ми се сан коначно учврстио, укључио је сву Свемоћну Вришталину да је, чини ми се, пробудио не само мене и све чланове фамилије у приколици, већ и околне камионџије (паркинг на коме смо спавали се брзо испразнио, након ове аријског "доброг јутра").Током летовања је правио хаос уколико би неко заборавио да затвори врата од аута - попне се сам на возачево седиште и стојећи, са најширим осмехом који сам икада видела, крене да окреће волан, па чучне да промени брзину, укључи радио, упали светла и сва четри жмигавца. Куку ономе ко се дрзне да га из аута избаци!
У Пожаревцу не користим често његово седиште за ауто (велика грешка, знам), али сам у ГР итекако користила то дивно, паметно помагало. Посебно пошто је после неколико одлазака у Лептокарију у том чуду научио да је његово место позади, у том седишту и када би кретали негде лепио би се за врата иза возачевих и кренуо да кука да му се отвори. И да, баш сам добар термин одабрала - КУКА, јер је то такав тон и гестикулација (удара шакама о лице а онда чучне или седне).Када се ишло у набавку, а његово присуство је било сувишно и превише компликовано, морали смо да се кријемо. Или га неко од присутних одведе да виде Ма (маце, прим.аут. - ово је научио у Бару), или га воде на плажу ризикујући да тамо дође до обарања око пошто-пото уласка уводу).
Све у свему, наше дете воли да се вози и радо би да вози, само да може да дохвати ногицама папучице.
п.с. ево га на слици са дедом, у ретким тренуцима када би се нашао на предњем седишту
Objavio
VukMaslacak u 08:53 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar