U sred poslednjeg svečanog ručka (o da, Vukov rođendan se slavi ko otprilike Titov) dok hranim Vuka zvoni mobilni. Pogledam ko zove pa se izbečim... "Otkud on?"
Ja - Molim?
On - Tražila si me?
Opet se izbečim, sad na pun tanjir. Vrtim film u glavi. KAD?
Ja - Ja? Nisam... Kad?
On - Ostala mi identifikacija da si me zvala u 1.
Ja - Danas?
On - Danas....
Ja - Nisam... Nisam, majke mi, nisam imala razloga...
On - Pa kako, evo piše da si zvala... (ima već nekoliko meseci da me zeza slušalica mobilnog pa često ne čujem sagovornika, a posebno kad se nešto dešava sa strane, a najposebnije kad mi u krilu sedi Vuk koji se vrpolji ili hoće kašikom da obori čašu punu vode...)
Ja - Ništa te ne razumem... Šta kažeš, kad?
I opet, čovek priča, ja ništa ne čujem, ne razumem ga jednostavno pa kažem da sam u kafani i da Vuk hoće da iskoči iz krila i da se čujemo kasnije.
Nešto kasnije, stiže poruka "Šta je bilo lepa, nešto si me tražila?" Gledam u poruku, ne mogu da verujem! Odgovorim da nisam, i ukratko prepričam razgovor od malo pre. Onda mi Deda preko stola dobaci da nije čuo telefon kad je zvonio, šta sam ga tražila...?
E tu već počnem da tripujem da ili sam ja poludela, ili mesečarim na javi, ili su svi ovi ljudi poludeli?
Uzmem ponovo mobilni i pogledam u "Dialled Numbers" - i šta ima da vidim? Svi ovi koji su me kontaktirali su pozvani u razmaku od 2min! I sine mi!
Vuk!
Igra se mojim mobilnim! Mislila sam da jesam, a ispostavilo se da nisam zaključala tastaturu. I setim se da sam naišla na njega kako sedi u hodniku i igra se mobilnim, ali jednostavno nisam obratila pažnju jer mu to nije prvi put.
AUUUUUUUUUU!!!!!!!!! zakukam i počnem da se smejem na glas.
Onda napišem sms i pošaljem svim ljudima koje je Vuk zvao. Svih šestoro!
Lepo, Boga mi... sa daljinskih prešao je na mobilne telefone.
Vuče, Vuče.... c c c
Ja - Molim?
On - Tražila si me?
Opet se izbečim, sad na pun tanjir. Vrtim film u glavi. KAD?
Ja - Ja? Nisam... Kad?
On - Ostala mi identifikacija da si me zvala u 1.
Ja - Danas?
On - Danas....
Ja - Nisam... Nisam, majke mi, nisam imala razloga...
On - Pa kako, evo piše da si zvala... (ima već nekoliko meseci da me zeza slušalica mobilnog pa često ne čujem sagovornika, a posebno kad se nešto dešava sa strane, a najposebnije kad mi u krilu sedi Vuk koji se vrpolji ili hoće kašikom da obori čašu punu vode...)
Ja - Ništa te ne razumem... Šta kažeš, kad?
I opet, čovek priča, ja ništa ne čujem, ne razumem ga jednostavno pa kažem da sam u kafani i da Vuk hoće da iskoči iz krila i da se čujemo kasnije.
Nešto kasnije, stiže poruka "Šta je bilo lepa, nešto si me tražila?" Gledam u poruku, ne mogu da verujem! Odgovorim da nisam, i ukratko prepričam razgovor od malo pre. Onda mi Deda preko stola dobaci da nije čuo telefon kad je zvonio, šta sam ga tražila...?
E tu već počnem da tripujem da ili sam ja poludela, ili mesečarim na javi, ili su svi ovi ljudi poludeli?
Uzmem ponovo mobilni i pogledam u "Dialled Numbers" - i šta ima da vidim? Svi ovi koji su me kontaktirali su pozvani u razmaku od 2min! I sine mi!
Vuk!
Igra se mojim mobilnim! Mislila sam da jesam, a ispostavilo se da nisam zaključala tastaturu. I setim se da sam naišla na njega kako sedi u hodniku i igra se mobilnim, ali jednostavno nisam obratila pažnju jer mu to nije prvi put.
AUUUUUUUUUU!!!!!!!!! zakukam i počnem da se smejem na glas.
Onda napišem sms i pošaljem svim ljudima koje je Vuk zvao. Svih šestoro!Lepo, Boga mi... sa daljinskih prešao je na mobilne telefone.
Vuče, Vuče.... c c c
Objavio
VukMaslacak u 01:17 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar