(Nešto se dešava samnom, a nije mi se pre dešavalo. Ne prepoznajem ovo svoje stanje. Valjda je to teret koji sa sobom nosi godina broj - 33. Koliko sam sebična, na skali od 1 do 10? 13? 18? Jbte...)
Novo.. šta sve ima novo...? Ima, mnogo toga. U nedelju krstimo Vuka. Cele ove nedelje sam obila noge jurcajući po PO, tražeći "nešto elegantno" za njega.
Uđem u jednu prodavnicu - dobar dan, imate li nešto elegantno za ovog mog dasu, a da kasnije može da nosi? Na onoj gornjoj skali teta je probila sve granice svojom neljubaznošću.
"A koliko mali ima?"
Puni godinu dana za neki dan.
"Godinu dana?" (pa ga zagleda) "Lepo ste ga NAGOJILI..." (pa onda zagleda mene verovatno dodajući u sebi "nije ni čudo"). Da igramo kamena lica ja bih sigurno pobedila. Zaskočio me najkiseliji osmeh i ne silazi, a kroz zube čujem da izbacujem poslednjim trenutkom pristojnosti
"Ima te li, ili ne?"
"Nema, gospođo, nema!" pa onda sevne očima na ulazna vrata i nastavi da pakuje robu. Okrenem kolica ka izlazu pa kažem glasno da me jasno čuje "E sine, vidiš, u ovaj butik više NIKADA nećemo da uđemo!"
Poljubiš me u dupe, kretenušo neartikulisana!
Našla sam, naravno, u drugim prodavnicama ono što sam našla/tražila, ali kad sam došla kući shvatila sam da je to dovoljno elegantno za rođendan na koji treba otići, ali ne i nositi na svoj prvi rođendan. S'toga, za sat vremena, po ovoj kiši i nevremenu, krećem za BGD. U jednu jedinu prodavnicu koju priznajem - IANA, prekoputa ETFa ili u Knez Mihajlovoj.
Po mojoj računici, biće oko 30 matorih i 12. dece. Bilo bi ih još, da ne idem na more na mesec dana, jer to su sve divni, divni ljudi koji su STALNO bili sa nama. I u dobru i u zlu. I zaslužili su da budu sa nama na taj radosni dan. Svi ti bitni, voljeni naši :)
Odoh, drš'te mi palčeve!
Novo.. šta sve ima novo...? Ima, mnogo toga. U nedelju krstimo Vuka. Cele ove nedelje sam obila noge jurcajući po PO, tražeći "nešto elegantno" za njega.
Uđem u jednu prodavnicu - dobar dan, imate li nešto elegantno za ovog mog dasu, a da kasnije može da nosi? Na onoj gornjoj skali teta je probila sve granice svojom neljubaznošću.
"A koliko mali ima?"
Puni godinu dana za neki dan.
"Godinu dana?" (pa ga zagleda) "Lepo ste ga NAGOJILI..." (pa onda zagleda mene verovatno dodajući u sebi "nije ni čudo"). Da igramo kamena lica ja bih sigurno pobedila. Zaskočio me najkiseliji osmeh i ne silazi, a kroz zube čujem da izbacujem poslednjim trenutkom pristojnosti
"Ima te li, ili ne?"
"Nema, gospođo, nema!" pa onda sevne očima na ulazna vrata i nastavi da pakuje robu. Okrenem kolica ka izlazu pa kažem glasno da me jasno čuje "E sine, vidiš, u ovaj butik više NIKADA nećemo da uđemo!"
Poljubiš me u dupe, kretenušo neartikulisana!
Našla sam, naravno, u drugim prodavnicama ono što sam našla/tražila, ali kad sam došla kući shvatila sam da je to dovoljno elegantno za rođendan na koji treba otići, ali ne i nositi na svoj prvi rođendan. S'toga, za sat vremena, po ovoj kiši i nevremenu, krećem za BGD. U jednu jedinu prodavnicu koju priznajem - IANA, prekoputa ETFa ili u Knez Mihajlovoj.
Po mojoj računici, biće oko 30 matorih i 12. dece. Bilo bi ih još, da ne idem na more na mesec dana, jer to su sve divni, divni ljudi koji su STALNO bili sa nama. I u dobru i u zlu. I zaslužili su da budu sa nama na taj radosni dan. Svi ti bitni, voljeni naši :)
Odoh, drš'te mi palčeve!
Objavio
VukMaslacak u 13:31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar