crne marice

Umorne reči  putuju bespućem  nekih sumornih, nekih, umornih,  nekih, mornih, nekih ,ornih,  nekih, nih, nekih, ih ,nekih zlih, nekih tajanstvenih, nekih, divnih božanstvenih duša   i kao vreme,na vreme biju časovnik obešen o zid neke kafane - mrki pogledi na lepotu života koji prolazi  stazama stazicama puteljcima i sve odnosi sa sobom  baš  sve i leševe naših sjajnih  pobeda i  naših sramnih poraza - poneku nežnost čuvanu duko negde u srcu ne smeš ne znaš ni da li je umeš da iskažeš samo se pitaš da li će to biti to i gde to vodi 

tajanstvene
crne marice
crnim podovima
crvenu krv povraćaju
redaju se zvuci
jauci,
nigde tišine
i ona je možda urmrla
za ovo vreme
za neko vreme
gde sam to došao
ni ključa ni ključanice
a ključa
 

Objavio/la vbn , 16.4.2008 u 13:43 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Pošalji komentar

Komentari:
nisam umrla....tu sam živa ali umorna i tužna..ostala bez svega ..samo sam u tišini več neko vrijeme..ali poitam se dal još si ti tu..ljepo pišeš..onda ti šaljem pp:))
pusica i sunčan pozdrav
Poslao/la alady u 15:47 , 27.4.2008 | Link | |

[ Prethodna strana ] [ Strana 7 od 8 ] [ Sledeća strana ]