Umorne reči  putuju bespućem  nekih sumornih, nekih, umornih,  nekih, mornih, nekih ,ornih,  nekih, nih, nekih, ih ,nekih zlih, nekih tajanstvenih, nekih, divnih božanstvenih duša   i kao vreme,na vreme biju časovnik obešen o zid neke kafane - mrki pogledi na lepotu života koji prolazi  stazama stazicama puteljcima i sve odnosi sa sobom  baš  sve i leševe naših sjajnih  pobeda i  naših sramnih poraza - poneku nežnost čuvanu duko negde u srcu ne smeš ne znaš ni da li je umeš da iskažeš samo se pitaš da li će to biti to i gde to vodi 

tajanstvene
crne marice
crnim podovima
crvenu krv povraćaju
redaju se zvuci
jauci,
nigde tišine
i ona je možda urmrla
za ovo vreme
za neko vreme
gde sam to došao
ni ključa ni ključanice
a ključa