nešto nevezano.
zanoktica mi na prstu, ali nećemo ju gristi. mi bismo vaše bisere da nas raskrvare. hajte, budite ljubazni.
pored moje sobe zasađena je smokva. za godinu najviše, ako nam sunce i svijet budu naklonjeni, tamo će rađati smokvice. hoćete se pružiti kroz moj prozor da mi uberete smokvicu?
ovo je drugi dio, a nije pristajao uz prvi dio. zato je ovdje.
mi smo neobično ludi danas.
pored moje sobe zasađena je smokva. za godinu najviše, ako nam sunce i svijet budu naklonjeni, tamo će rađati smokvice. hoćete se pružiti kroz moj prozor da mi uberete smokvicu?
ovo je drugi dio, a nije pristajao uz prvi dio. zato je ovdje.
mi smo neobično ludi danas.
objavio/la
vatuljak kategorija: |
(4) Komentara | email this post
POŠALJI KOMENTAR
KOMENTARI:
vi ste uvek neobicno ludi, al ima dana kad prevazilazite sebe u tom:) smokva? mmm... kroz prozor? mmm... a vi cete u dnevne cvetove gledati? mmmm... i onda znoktica, krv, kockice bele svud?... ma da ne citate vi neku drugu vrstu knjiga, a ne tamo neke valcere??? (:-)), mmmmm.....)
Poslao
morchica u 07:24, 20/5/2007 | Link | |
da, mi ćemo sve to :)... al ne morate vi sve to reći, možete se praviti nevješti, ko da niste naslutili ... uf :)
Obicno je tako i u zivotu,
prvi i drugi deo se ne slazu,
ali ih mi uporno trpamo zajedno:))
Smokve...mmmmmmm, obozavam to voce:)))
za zanoktice vec to ne bih mogla reci:)))
prvi i drugi deo se ne slazu,
ali ih mi uporno trpamo zajedno:))
Smokve...mmmmmmm, obozavam to voce:)))
za zanoktice vec to ne bih mogla reci:)))