Juče  sam  na  putu   do  Ćuprije  došao  do  neverovatnog   saznanja  .Dok su moja dva saputnika brbljala celim putem o domaćim i svetskim dešavanjima,  ja sam  otkrio da sam  zavisnik.I to ni manje ni više  nego pravi ,pravcati  ''krizni zavisnik''.Bio sam  zgranut, šokiran .Ali pri svakom pomenu  ''krize'' u bilo kom  kontekstu  ja sam se osećao sve bolje i bolje .Za krizu se najviše hvatao čovek  za koga radim.Još uvek neznam  ( a javiću vam čim saznam ) da li je sva ta govorancija o krizi bila priprema terena  za kresanje  i onako već  skresane  plate ili je puka slučajnost.Nesumnjivo je da  mu je u prvi mah odgovaralo  da mašta kako ćemo svi da radimo samo za hleb .I kako će ispred njegove kancelarije u dugačkom redu stajati  izgladnela  radnička klasa .I svaki od tih ''golja''  iz reda  radiće po ceo dan za parče hleba (možda i bude ,ali kad bi se zajebavali ) koje će  on deliti kad nađe za shodno .''Svi ste vi uzeli kredite ,nemate kud  ,ja vam mnogo i dajem .Popisaće vam kuće, kola ,tehniku...''govorio je dok mu je iz usta kuljao dim od tek zapaljenog malbora .Obično ne volim da se upuštam u duel  sa gazdom o nekim elementarnim  stvarima iz straha za zdravlje svog  sagovornika ,ali sam juče bio baš lepo raspoložen i znao sam da me ne može isprovocirati ništa i niko.Na moju konstataciju da su i pre  II svetskog  kapitalisti govorili  isto , malkice mu se boja lica  promenila  ( stvarno neznam zašto ) prema zeleno-žutoj nijansi  .Videvši  ga da  je golicljiv kad je njegova koža u pitanju ,šta sam drugo mogao nego da ustanem u odbranu radničke klase, to jest  ''golje'' i  pecnem i ja njega  malo .''Pa kad radnička klasa radi samo za hleb ,to znači da neće kupovati mleko zar ne ?A kad ne kupujemo mleko  ti si gazda pukoooo ...''  rekao sam mu ozbiljno prikrivajući osmeh .Gledao me je belo ,pa okrenuo glavu ka  kolegi  a sve u stilu , ma šta priča ovaj. ''Sad ti objasnim ,mi smo se zadužili a ti nisi, ali si zato žirant i to prvi ,onom tipu što gradi mlekaru .Pa ti sad vidi ko se više sjebo kad udari kriza i kad počnemo da jedemo samo hleba ...''kazao sam  mu uz smeh koji  nisam moga više da suzdržavam ,a kome se svesrdno priključio i kolega.Nismo  više govorili na tu temu ...:)))

Ali sam ja počeo da preispitujem sebe iz kog razloga mi  prija sama pomen  reči ''kriza''. Možda mi je dosadila ova učmalost i monotonija     svakodnevno poso ,kuća ,posao ,kuća... Kao da sam se radovao  ili je to bio strah od  predstojeće  borbe za golu egzistenciju .Na trenutak pomislim  u sebi , ma koji ti je k...c pa ti se i ovako čitav život boriš samo za to.I zaista je tako kad sam imao 8 godina moji su bili u krizi opremali su kupatilo i kupovali nameštaj za trošnu kućicu.Sa 9 i 10 god.smo bili u krizi  zidali smo  neku  kolibu  u  vinogradu .Sa 11 i  12 god.smo zidali garažu , pošto nam je stara izgorela ,uzrok  izbijanja požara su bili pilići koje smo dogrevali  sijalicom .A pomenute smo čuvali da  bi preživeli krizu naravno.Sa 13 i  14 god.smo srušili staru pa zidali novu  kuću . 15 i 16 god. smo omalterisali ,okrečili  i dokupili koji komad nameštaja  za moju i sestrinu sobu .Školsku krizu neću ni da pominjem.U  17 god sam bio u debeloj ljubavnoj krizi .U  18 -19 sam bio u ratnoj krizi  ( doduše iz pozadine ali i to se računa ).Posle rata sam bio u  krizi zbog toga što nisam mogao da nađem posao .Tražeći posao  našao sam  svoju prvu ženu i to  u 21 godini.Posle  samo 6 meseci zapao sam u bračnu krizu, koja se završila razvodom.Već je uveliko harala inflacija i bio sam učesnik  i te monetarne krize.Kod Avrama  sam malo živnuo ,ali je to bilo kratkog daha a meni su se već smešile nove i nove krize.Sa  23  sam otvorio radionicu i bio u krizi sa komšilukom i lokalnim vlastima ,zbog blizine moje radionice  stambenom  objektu .Pa sam morao da prepravim kuću i izmestim radionicu i naravno opet bio u krizi .Bilo je i godina bez krize,  godina kad sam se ponovo oženio,  godine kad su mi se rađala deca.  Nekoliko godina,  krize su se javljale samo sporadično, tek toliko da se ne opustim previše .I kao da mi  ''ONAJ''  odozgo ,na svaku  godinu bez krize  doda tri krizne .Opet  rat .Mobilizacija  ,bombardovanje ...kriza  jbg.Opet finasiska kriza , radionicu sam zatvorio zbog nemogućnosti da izmirim  dugovanja  državi . U mojoj kolekciji ''kriza'' samo mi još nedostaje velika svetska ,na sva zvona najavljivana.  Ovde bih se zaustavio sa krizama ne zato što ih nije više bilo ili što ih neće biti u mom životu već zato da ne bi prerastao ovaj post u svojevrsnu  kuknjavu .Ja  više ni ne umem da živim bez krize, što znači samo jedno da sam ''zavistan''.Nekako kad sam u krizi  hrabriji sam ,brže razmišljam ,ne stidim se ničega...Tako da sam došao do zaključka, kad ovi jebivetri koji nas vode  nekada srede zemlju i izađemo iz koje kakvih kriza moraće da oforme neka prihvatilišta ili savetovališta za lečenje ''kriznih zavisnika''.Život bez krize je tako bez veze ,zar ne ?Pišem ovo kao  zavistan čovek ,ali se nadam  da ću jednog dana biti izlečen.A ako  se ne izlečim ja  ,voleo bih da bar moja deca ne postanu   ''zavisnici  krize'' .