Nedavno  je završena  još jedna od  mnogih u nizu,  šumska  sednica svih životinja .Okupljeni su diskutovali do duboko u noć, a na jednu i jedinu tačku dnevnog reda  pod naslovom  ’’Dokle će da vrši nuždu ko gde stigne? ’’Mišljenja su bila podeljena,  mali su se normalno pobunili da idu i seru sa velikim  životinjama plašeći se za ’’goli život ’’.A velike životinje su se žalile da često zagaze u  izmete  malih šetajući  šumom .Ali posle dugih i iscrpnih diskusija izglasana je odluka i to većinom glasova ,a koja stupa na snagu odmah po završetku sednice.

1.Sve životinje su obavezne da se povinuju ovoj odluci i  u datim momentima moraju pokazati  svu svoju razboritost  i uzdržati se od ’’potrebe’’ sve dok se ne stigne na naznačeno  mesto za to .

2.Sva mesta  će biti  adekvatno obeležena a ovom odlukom je dogovoreno da to budu  ’’žute zvezdice’’ ,broj zvezdica  će označavati  broj mesta za nuždanje .Svaka zvezdica  označava 100  raspoloživih mesta.

3.Svako ne poštovanje ove odluke biće najstrože sakcionisano ,stoga se mole svi potpisnici da se striktno pridržavaju ove odluke ,jer će u protivnom biti proterani iz šume.

                                                                                                   dana  xx.xx.xxxx                         u  Xxxxxx

                                                                                                  Lav  lično.

Stupanjem  na  snagu  ove  odluke  počinju  i  muke  našem  junaku,  tj. Zecu , ravnopravnom  članu  šume.

-          Vaša  visosti   i  sami  znate  da  sam i ja glasao za odluku  ali  ja ne mogu više da  izdržim  - žalio se  zeka  glavnom među životinjama ,po ko zna koji put .

-          Dobro zeko  ,rešićemo to nekako  a šta tebi  konkretno  smeta  u  ovoj  odluci ? – zavaljen u  šareni  hlad   starog  baobaba  upita lav.

-          Pa  najviše  mi smetaju  lisica , vuk , medved,  hijena ,tigar ,kojot ,puma ,ris i slon je probao  par puta  ali bez uspeha …

-          Čim  ti  smeta  pola  šume  znači  da  nije problem u  njima nego u tebi .Šta  ti se tačno  desilo ?

-          Ovako je to  počelo .Čučimo  ja  i  vuk  i  radimo  ‘’radnju’’  ja  poneo  papir  a on  zaboravio ,pošto sam  poneo  papir  samo  za sebe  nisam imao da  mu pozajmim .Vuk  se  naljuti , zgrabi me  za  stomak  i mojim leđima  obrisa  svoju  zadnjicu ,i to na očigled  svih trenutno  prisutnih.Svi su mi se smejali , a od  tog dana  je to  počela da bude  praksa .Džaba  sam  ja pokušavao  da postanem  ‘’prijatelj ‘’ sa njima ,kad  god bi im se  ukazala prilika  oni bi obrisali svoje   dupe  samnom – plačnim glasom ,vidno  potresen  je  izlagao zec  svoje  muke .

-          Dobro  de  ,ne cmizdri .Da  li se  to  događa  još  nekoj  životinji  ili je  to samo sa  tobom  slučaj ?

-          Uglavnom  meni  ,ja  imam tako  mekano  krzno  a  i  nesmem  da  im se suprotstavim .Veverica  je   jednom   bila  ponižena  na  isti  način i od  tada  to  radi sa  drveta .

-          I  šta  ti sad  očekuješ  od  mene ?

-          Da  me  zaštitite i kažete im ,svima njima  da se  prema   meni  ophode  kako  dolikuje .Ja  jesam  mali  i  mekan ali nisam   toalet papir  da samnom briše  dupe  kad ko hoće.Pa  se  navikli   mangupi  i kad  krenu da se  olakšaju   oni  me  zagrle  ,tapšu  me  po leđima  ,govore  mi da  smo  prijatelji  a  sve  nebih li krenuo  sa njima .I  svaki  put  me   pređu .

-          Zeko   pažljivo  sam  te  saslušao  i  ovako  bih  te  posavetovao .Imaš  dva  puta,  jedan je da  počneš  da  to  radiš  sam  van  naznačenog  mesta   jedino  što ti se  može  desiti  to je da  te  proteraju  iz  šume  ,a  to  bi u tvom  slučaju  bila  nagrada  a  ne  kazna …

-          A  drugi  put ,a drugi  put … - nestrpljivo  je  skakutao  zec.

-          Drugo  rešenje  ti  je  da   pitaš  ježa  ko  mu  šije  odelo .

Desetak   krompira  , dve kese  mesa  (svinjskog ) ,jedna kesa šampinjona , parče slanine , pola litra rakije , tri litra vina (domaćeg), kesa začina ,dve glavice crnog luka ,glavica kiselog kupusa ,tegla  ajvara i velika plastična kutija sa tatlijama , sve je to bilo u vojničkoj  transportnoj  torbi  koju nam je dao  Ninoslav.Ninoslavu je  tog dana bio rođendan  .A običaj je kod nas u firmi da se za rođendan donese po nešto  od kuće i počaste kolege .Naravno  jako često i preteramo u tome,  iz razloga što  slavlje  malo odužimo ,ustvari uopšte i ne radimo tog dana . U pripremanju  donete  hrane  obično  se  angažujemo  ja  i   moj  stariji  kolega  Đoka. 

Tako  je  bilo  i  ovog  puta .Samo  što  smo  se  vratili  sa  ''razvoza '' kad nam  Ninoslav  tutnu   onu torbu.'' Drugari   evo vam klopa  ,spremite  ovo   ja  moram  da  odvezem  neku  robu  u  '' dvojku '' i  odnesem  pazar u  banku '' dobaci nam   Ninoslav dok  se  borio  sa  jednom  kiflom . Dvojka  je  jedna   od  naših  prodavnica  koja  se  nalazi  u   jednom  selu  .Zasučemo  ti mi odmah   rukave  i bacimo  se  na  posao . Dok sam ja  donosio  mali   električni  šporet   Đoka je  počeo da secka meso .Nisam  baš   vičan    opisivanju  pripreme hrane  pa mi  zato nemojte  zameriti  ako  pogrešim  u   redosledu    pripreme  .Ni  sada  nebih  pisao  o  hrani   ali  sam  mislio  da  se  revanširam  vlasnicima   blogova   kod  kojih   često  svraćam  na  klopu  kad  mi  žena  ne  spremi  ništa  . A  i  da ne ispadne ,  gledaj  ovog  ''piroćanca'' toliko je škrt  da  čak  ni  virtualno  neće  da  podeli   ništa  .Evo  ovaj  recept  ću  podeliti  sa  vama  ,doduše  klopa  je  tuđa,  ali  bilo  bi  mnogo  za  prvi  put  da  i klopa  bude  moja  .

Meso   smo  malo  prodinstali  , šampinjone  prokuvali ,a  krompir  oljuštili  i   narezali  na  kolutove ,pa  stavili  u    pleh  i  ubacili   u  peć  u istu  onu  u  kojoj  pečemo  i  pecivo .Zaboravio sam  da pomenem da  smo preko  krompira   na  kockice   nasekli   slaninu i jednu glavicu crnog  luka . .Dok  se sve to krčkalo ,onu  glavicu   kiselog  kupusa smo nasekli , posipali  uljem  i  začinili  sudžukom.Pa  kad je salata  bila gotova   došlo je na  red   da  se proba  rakija  slavljenika .Kucnusmo  se   sa  Đoletom  i  posle  onog  uobičajenog   ''Dobraaaaa '' nastavismo  sa  pripremom .Iz  peći  smo  izvukli  pleh  sa  krompirom  i  slaninom  i  preko  toga  sipali   meso  i  šampinjone  koje smo  prokuvali  i   nasekli .Na  stolu  je  ostala  kesa  sa  nekim  začinom   .Neka  trava   koja je imala cevastu  stabljiku  i  sitne   listiće  .Njuškali smo je neko  vreme  i  nikako nismo  mogli  da  odgonetnemo  o   kom  začinu  je  reč .Otkinuo sam  parče  trave  i  probao  je ,  ali nije  imala  nikakvog  ukusa  a  nije  ni  mirisala .Sve  pripremljeno  do  tog  trenutka   je  počelo  da  nam  se   hladi  ,i   morali  smo  brzo   da  odlučimo  hoćemo  li , ili  nećemo  stavljati  taj  začin . E sad  pošto   nismo  imali  nameru  da  vređamo  slavljenika,  spremićemo  šta  je  doneo  .Operemo  začin  i  sitno  naseckamo svu   onu  travu  i  posolimo  preko  .Sve  to   lepo  opet  vratimo  u  peć  a  mi  se  vratimo  ostalim  pripremama . Povremeno  smo  nadgledali   jelo  a u  međuvremenu  smo   obavljali  redovne  poslove,  pisanje trebovanja za sutra ,sređivanje  otpremnica  i tako  tome  slično .... Klopa  je   super  mirisala  a  i  ukus je bio  izuzetan  ,  možda  zbog  toga   što  smo bili  jako  gladni  a  možda  i  zbog  začina  kome  nismo  znali  ime .Taman  kad  je  sve  počelo  da  se  rumeni  u  plehu  ,stiže  i  slavljenik . '' Hajde  slavljeniče  tebi   je  ostalo  samo  sto  da  postaviš  sto ,ostalo  smo  mi  sve  uredili  .'' kažem  mu  ja.Čovek se  odmah  prihvati  posla  ,namesti  sto  , stolice  i   poređa  posuđe .Ko  je  kako  završavao  sa  poslom  dolazio   je  i sedao  za  sto.Obično   bude   na  tim  proslavama   oko  desetak   ljudi  ,otprilike  toliko  smo  bili  i  tog  dana . Posadismo   slavljenika     u  čelo  stola  odmah  nasuprot  gazdi .Zamezismo  malo  dok  klopa  ne   uhvati  boju .Svi  već  vidno  izgladneli   jedva  su  čekali  da  iz  peći  donesem  hranu  .Pleh  prekriven  alu  folijom  sam  spustio  na sredinu  stola   i  seo  odmah  pošto  sam  uklonio  foliju.Svi  smo   počeli   da  stavljamo  klopu   u  tanjire   i   posle  prvog  zalogaja   počeli  su  da  stižu  komplimenti   kuvarima   tj. meni  i Đoki .Ninoslav  ustade  i  ode  do  prostorije  na  drugom  kraju  pekare  i pozva  koleginicu  koja  je  radila  na  pakovanju,  da  nam  se  pridruži  čim   završi .Samo  što  je   sela  za  sto  pomenuta  koleginica  stavljajući  zalogaj  u  usta  upita  Ninoslava  '' Dobro  lažljivče  kad  nameravaš  da  mi  doneseš  onu  travu  za  akvarijum  ?''Meni  i  mom  asistentu    je  zalogaj  stao  u  grlu . Da  bi  već  sledećeg  trena  počeli  da  se  smejemo  .Svi  okupljeni  su  nas  gledali  ne  shvatajući  o  čemu  se  radi .

''Mislim  da   ti  je  doneo ,ali  će  morati  opet .'' jedva  sam   obuzdao  smeh  i  progovorio .

'' I  ti  imaš  akvarijum , pa  nameravaš  da  uzmeš  to  što  je  doneo  za  mene ?'' zbunjeno i  pomalo  ljutito   me  upita  koleginica  .

'' Ne , nego  smo   tvoju  travu  za  akvarijum   sitno  saseckali  .'' odmah  nakon  odgovora  ponovo  sam  prasnuo   u  smeh ,a  kako  su  tek  smešne  bile  grimase  okupljenih  kada  su  skontali   gde  smo  stavili   iseckanu  travu .Pojedini  su  počeli  i  sami   da  se  smeju  a  bilo  je  i  odgurivanja  tanjira  sa   gađenjem .Posle  smeha  koji  je  baš   potrajao ,  brzo  smo  videli  dno  plehu  ,i  to uz  često  nazdravljanje  slavljeniku .

Na  kraju  ću  samo  da  dodam  da   je  hrana  bila  super  , da  li  su  za  to  zaslužni   kuvari   ili   trava  za  akvarijum   neznam .