Polako mic po mic smenjivaše se meseci jedan za drugim i evo nas ponovo smo blizu leta.Deca već počinju da kroje planove gde ćemo da idemo, slušam ih kako se prepiru, ko će šta nositi, navodno zadubljen u nešto vrlo važno na
 kompjuteru.Kraičkom oka ih posmatram jer se njihova rasprava odvija iza mojih leđa.I po dobro poznatom scenariju kad rasprava dostigne vrhunac  kreću  da traže sudiju koji bi trebao da  odlučiti ko je  i koliko u pravu. Da bi odmah po donošenju presude krenula nova rasprava i sve tako dok  tati tj. meni ne prekipi i oteram ih na učenje.I  evo ih kreću ''E seko sad ćemo da pitamo tatu ''ustaju sa stolica i dolaze uz kompjuter .Staju pored mene dok se ja pravim da radim nešto što je od životne važnosti za opstanak čovečanstva u najmanju ruku.Stoje pored mene i čekaju da ja završim već jednom to u šta zurim i udostojim ih pogledom.Zatvaram mnoštvo otvorenih prozora na kompu i okrećem se ka njima gde me već čeka spremno pitanje.''I tata šta ti misliš u vezi odmora, gde ćemo ?'' oboje stoje pored mene pogledom uprtim pravo u moje oči ,on prekrstio ruke a ona  ruke drži na kukovima i lupka nogom o pod.Mislim da im nije ni važan odgovor toliko koliko su nestrpljivi da nastave prepirku.''Mmm ja još uvek o tome ne razmišljam ,polako rano je deco još da se pakuju koferi'' istog trena se okrenuše i nastaviše da se prepiru u dobro poznatom stilu tipa eto šta sam ti reko ,ma ja sam odmah znala ...
Okrećem se kompu  uz smešak otvaram fasciklu sa slikama sa prošlog a nama i jedinog odmora provedenog  na moru.Gledajući slike uz smešak se prisećam početka odmora.Ma to je bilo strašno.Nepune trinaest godine koliko smo u braku ,sa ženom smo tek prošle godine postigli da mrdnemo negde.Uvek je bilo nešto preče zbog čega se odlagao odlazak na more. A i ja sam bio veliki kočničar, moram priznati.Mada ne bi ni prošle godine otišli da nam sin nije jasno stavio do znanja da njemu ponestaje inspiracije za pisanje sastava na početku školske godine a na temu gde sam proveo letnji raspust.Na tu njegovu konstataciju ja sam se baš slatko nasmejao a on je dodao '' Pa ne stvarno sve pišem isto idem u selo i na neku planinčinu na izlet me vodite i tu i tamo se okupamo negde ...''zaista je to bio zanimljiv argument da se počne razmišljati o odlasku na more.Malo se raspitam kod prijatelja i u oglasima pogledam kako se kreću cene da napravimo predračun da li uopšte imamo mi te pare.Ali su klinci već kod svojih deda i baba obezbedili izvesnu sumu i sa onim što je nama  ''preteklo'' mogli bi da preguramo 7-8 dana.Nađem ja na netu tipa iz Petrovca ugovorili sve telefonom rezervisali sobu,dogovorili se za cenu rekao mi čak i kad ima slobodan termin .....Sve ugovoreno ''čvrsto''... Sve u svemu pripremli smo jedno po jedno i željno čekali dan polaska.
Imali smo raznih ponuda da idemo u paru sa još nekim ali mi se ta ideja nije svidela pa smo išli sami.Kad želim stanem kad želim krenem ne obazirući se na druge,a  u društvu se moram povinovati prohtevima većine što nije moj stil.Elem  kad je došo dan polaska sve je bilo spremno.Sve što smo mislili da će nam biti potrebno ,a uzevši u obzir da smo prvi put polazili na takav put poneli smo brdo nepotrebnih stvari.Putovali smo noću i na putu osim što su me kaznili za navodno prekoračenje brzine nikakvih neprijatnosti nismo imali.Sve je manje više bilo ok sve dok nismo došli u Petrovac.Sad biste trebali upotrebiti maštu ako je imalo imate pa zamisliti Petrovac u Avgustu.Meni je već muka .Zovem tipa da mi da instrukcije kako da ga nađem u autu vruće kao u pećnici.Javi se dotični i mrtav hladan mi sopštava da je sobu već izdao nekome i da se snađem nekako.Kad sam to čuo u autu je temperatura naglo porasla jer sam ''odlepio'' pa  mu spomenuo majku i bližu i dalju rodbinu.I naravno kako uvek biva žena je za sve kriva ''htela si Petrovac epa evo ti ga sad Petrovac...''siguran sam da znate šta znače ove tri tačke. Morali smo baš u Petrovac da odemo jer je ona sa svojim ocem i  pokojnom majkom letovala tamo. I dok sam ja šetkao nervozno oko auta i psovao onog ko me dovede u ovaj osinjak prilazi mi jedan čiča i kao u vreme inflacije kad su dileri išli ulicom i presretali ljude rečima‘’marke ,marke,devize,devize..’’e samo je ovaj onako više za sebe govorio ‘’ sobe,apartmani’’.Baš imam sreće pomislim, kad mi čiča rače koliko traži za apartman,pošto soba nema više, samo sam ga pitao da li to prelazi u moje vlasništvo.Mislim da nije bio oduševljen izrazom mog lica tako da se odmah udaljio.A ja sam u tom trenutku izgledao kao šumski požar koji pokušaš da ugasiš benzinom.‘’Našla sam našla ,nije nešto ali …’’javlja mi žena na mobilni pošto smo pošli malo po mestu da potražimo smeštaj ja i sin na jednu a ona sa ćerkom na drugu stranu.Šta da vam kažem da smo  kojim slučajem
uzeli tu sobu vratio bi se sa nožnim mišićima kao Maradona.U filmu Roky, kad se pomenuti priprema za meč pa trči uz one stepenice, e te stepenice nisu ništa naspram dužinu ovih stepenica.Sunce pripeklo da ne pričam ,bilo je oko jedanaest kad smo ušli u Rafailoviće pošto smo odbili ponuđeni smeštaj kod bakice  koja nam maše sa vrha duuuugačkihhhhhhh stepenica.U Rafailovićima sam prateći saobraćajne znake zašao u jednosmernu ulicu u kojoj je ušavši iz suprotnog smera tip sa kombijem istovarao čitavih pola sata robu u prodavnicu koja se nalazila na kraju ulice.I odatle se izvikosmo nekako i krenemo ka Budvi pitamo na par mesta za smeštaj sve uglavnom zauzeto.Sledeći je bio Tivat. Bio sam i više nego nervozan,svi već umorni  od puta .Na domak Tivata stamen da sipam gorivo ,pored pumpe market .Sipavši gorivo parkiram auto u hlad ‘’Ja moram da dremnem malo odvedi decu kupi im sladoled’’samo klimnu glavom vidi me da sam umoran i nervozan i da je najbolje da me zaobilaze svi.Jbg takav mi karakter lako se palim a ne gasim se nikako.Ali na svu sreću imam nju koja me poznaje u dušu .Možda posle jednog sata ja se budim žena mi tutnu sendvič i limenku a iz šoljice pored ručice menjača se isparavala tek skuvana kafica.Ja kao nov i moji saputnici to odmah primetiše pa poče salva pitanja.Naravno da je prvo pitanje i naj češće postavljano bilo :’’pa kad ćemo da se kupamo više.’’
‘’Idemo sad odmah uskačite u auto’’ kako malo treba  deci da budu srećna, počeše da skaču da se grle  a kako i ne bi  ejjj kupaće se u moru.Kad smo kretali ka Tivatu malo pošto sam prošao Budvu video sam puno parkiranih atomobila pa sam pretpostavio da je u blizini plaža.Kako god ,to je bio auto kamp Jaz u koji smo ušli samo da se okupamo bez namere da boravimo tamo .Ali ja ne bih bio ja da ne volim da procunjam okolo i vidim šta se dešava oko mene,gde šta ima ,šta koliko košta i tome slično valjda je za to kriva sredina u kojoj sam rastao.Vratih se na plažu gde su  se klinci u najvećem kupali žena taman izašla iz vode i pali cigaretu ‘’lepo je ovde ,kad ćeš ti u vodu?’’
‘’Ma nije mi sad do kupanja dok ne vidim gde ćemo da spavamo noćas,mada bi mogli da skoknemo do Budve i tamo kupimo šator i da budemo ovde u kampu ‘’ reakcija na  spomenut šator je bila smešna .Kao da sam joj reko da ćemo da spavamo u mravinjaku  tako se ustresla  ali nije mogla da bira .Meni spavanje na otvorenom nije strano a i klincima će se dopasti .’’I bre kakvi ste samo što smo ušli da se kupamo a već nas zovete da izlazimo’’ prokomentarisaše kad su bili pozvani da izađu iz vode.Opet u auto pa pravac Budva  posle ne kratkog lutanja nađosmo šatore ,dušeke,dva ćebenceta a nešto smo i imali  ‘’E sad ćemo da budemo kamperi ‘’Nismo se puno zadržavali, da uspemo da postavimo šatore dok je još dan .Dok dlanom o dlan nikoše šatori moji ukućani koji nikad nisu spavali u šatoru i dalje ne pokazivaše neko oduševljenje.Što se za mene  nije moglo reći ja sam bio u svom elementu dugogodišnji izviđač i ni sam neznam koliko godina sam kampovao na Vlasinskom jezeru i po drugim mestima .Tako da sam od klinaca par puta bio upitan zbog čega sam toliko srećan  ‘’ Prvo spavanje u šatoru se pamti
ceo  život , videčete da je to jako lepo’’ to su mi i sami priznali sutradan ujutru.Posle doručka kupanje a pred veče Budva .Kupili smo stočić i stoličice i na njemu igrali karte svako veče .Bilo nam je super ,valjda je uvek tako prvi put .’’Mi bi i ove godine, sve imamo od opreme samo nam treba za kamp ,hranu i gorivo …’’ objašnjavaju mi moji mali kamperi ''Ništa nam drugo nije ni potrebno.''