prikovan za stolicu, umornih nagrizelih od slanosti oci, dok mi se pogled gubio u nekoj tacki koju sam mogao da vidim samo u svojoj glavi...bezuspesno sam pokusavao da se pomerim..da ustanem, da predjem put koji sam toliko puta vec  presao. mogao bih i ociju zatvorenih...pod uslovom da je ne sretnem na tom putu...istog trena sapleo bih se o jednu od bezbroj pukotina ispred mojih nogu koje svaki put uspesno izbegavam...za sada...kolena mi klecaju i kad samo pomislim. iako mi je nevidjena promaja u glavi,i oduvalo se i ono malo pameti, njena slika se toliko urezala u lobanju mojih zelja za njom da je projektujem u svakom svom uglu beskonacnosti...

borim se sa trepavicom u desnom oku. da moze sve jednom suzom da se izbaci, to bi bio tako savrsen put kroz ovaj sasvim obican smrtan zivot, medju mnostvo unakrsnih puteva do samog ponora koje do poslednjeg daha ljudsko bice pokusava da izbegne.

pisao bih joj pesmu, ljubavnu pesmu..onakva pesma gde se dvoje vole dok se u ponor ne spotaknu. pisao bih joj..i recitova istu...da se put pred mojim stopama u cvor do nje nije svezao. do dana danasnjeg jos nisam nasao pravu rec da joj docara koliko se duboko u moje srce zavukla. ni rec za osecaj srca kad u njemu pocne da skace...cini mi se...da takve reci nisu sudjene da budu napisane, jos manje izgovorene. ..da budu nosene u naletima severnog vetra...

mogao bih ih napisati ocima, znam da bih mogao, samo da imam sad snage da ih pred njom otvorim...al cu joj onako zmureci ispruziti svoj dlan, oko prstiju umotana mi dusa...kao u leptir mashnu vezana...poklon za nju, da ga otvori, kad pozeli...

ljubicasti omot, od ruke do ruke. gotovo da sam osetio ukus i ushicenje davnih dana, kad sam otvarao brzo a i pazljivo da se ne pocepa ona slicica na dnu!i naravno da je prvo usledio pogled na pomenutu sliku a onda musavljenje od uva do uva one tanke ukusne cokoladice. a jeste, ovog nosoroga jos uvek nemam!uvecace moju zbirku slozenu u tad tek malu u pocetcima razvijenu svest. i naravo da cu je kroz par dana izgubiti, pocepati a mozda i baciti...u mislima sloziti u podsvest ,i iskopati kad za nju dodje vreme.na samo jedan treptaj smo od iluzije!ljubicasti flajer skliznuo je u drugu ruku,a meni i dalje ostao u ustima ukus slatkosti...

pokvarise joj omot..

svetlost..usijale sijalice, vredja mi pospane oci,tishina sveta dozvoljava zvuk tek primetnog shushkanja tu, pored mojih nogu..i vredja mi ushi.prsti kao da mi upadaju u meke kockice nashvrljane nekim znacima koje ne razaznajem,vec po navici setaju i pred ocima se pojavljuje…isto to nashvrljano…crnilo…ostro…
pritiska me tu, sa leva, po ko zna koji put,ushtine da slatko zaboli,da podseti…telo mi klizi…razliva se…u mislima po tlu kojim je meka stopa prosla,ostavljajuci trag shkripom pod njenim stopalom…nasao bih je…i u najtamnijoj noci…
…fali mi dugme, da ugasim ovu svetlost, fali mi dugme da iskljucim ovo shushkanje…fali mi upadanje prstiju po mekoj crnoj kosi sto se kao po davno urezanoj liniji mota oko moga prsta…fali mi…da budem ceo!

...read my eyes!

praticu te po tragovima sto ih ostavljas na mom telu...

da li sto im je 20 godina postojanja ili je jednostavno fenomenalna atmosfera samim njihovim nastupom i energijom koju prenose, therion je odsvirao fenomenalnih 3h odlicne muzike za sve pristune fanove sinoc u skc u bg! licno, bio sam odusevljen apsolutno celim nastupom! svirali su skoro sve svoje hitove tako da niko nije bio, cini mi se, uskracen ni za jednu pesmu!i jos plus, opet sam imao odlican view!;)

malo mi temperaturica razbija inspiraciju za kuckanje tak’da cu da budem sto kraci...

NS, 06.12.2007,mala dvorana spens-a!

obzirom da sam ih prvi put slusao live, mogu reci da sam vrlo odusevljen!cak sta vise, bolje zvuce nego u bilo kojoj snimanoj verziji...
zvuk extra, light extra plus koje kakvi efekti...sve do pojave i prevaca iz grupe parni valjak kojem nikako da zapamtim ime:D
sve u svemu 3 puna sata kvalitetne muzike,i kvalitetnih glasova!

p.s. obzirom na mogucnosti camere na mob-u, i rasvetu u okolini...slike takve kakve jos i nisu ispale lose!