...Trenutno NAJVEÆI problem u mom životu

E pa ovako... Jednom, pre oko 4 godine, ne znam kako, ali mojoj mami je sinula ideja da mi budemo hraniteljska porodica nekom detetu iz doma. Protivila sam se tome, jer sam sebièna, jer sam se plašila da æe pažnja biti posveæena NEKOM više nego meni i mojoj sestri. Nakon obuke, na koju se moja mama prijavila prošlo je skoro godinu dana... Pozvali su je iz centra za socijalni rad i rekli da sutra u toliko i toliko sati dodjemo po deèaka koji je Romskog porekla i koji ima nešto više od godinu dana. Uprkos mojoj ljubomori, priznajem, ova vest me je oduševila. Sledeæeg dana, deèak je veæ bio kod nas. Bio je presladak. Nije još ni prièao, a hod.... puzao je. Otac mu je bio zatvorenik a majka nije imala uslove da ga izdrzava. I na samom pocetku su nam rekli da æe ga otac uzeti nakon pola godine kada izeðe iz zatvora.

Vezali smo se za njega, baš, baš... Gledali smo njegove prve korake, uèili ga prvim reèima, a moje roditelje je zvao mama i tata. To su mu bile prve reèi u životu. Voleli smo ga i gledali kao svoje... Krstili smo tog malog andjela... On je uneo radost u naš dom. Bio je kao naša omiljena igraèka: svuda smo ga vodili sa sobom i hteli svakom da ga pokažemo.

Igraèka... stvar za koju se svako veže, ali ti je niko ne može uzeti... A njega...

Nakon navršenih pola godine... došli su isti ti ljudi koji su nam ga i doneli i odveli su ga svome ocu... Kod mene je tada sve umrlo! Moja mama nije progovarala ni reè danima. Sestrine i moje ocene su oslabile... A o tati da i ne prièam – on mu je bio kao sin kojeg nikada nije imao... Nikada više ništa nismo èuli za njega...

Posle 3 meseca ljudi iz centra za socijalni rad su nam doneli jednu devojèicu. Nakon samo par dana napravili smo joj prvi rodjendan, a onda i drugi... Ona je med medeni, i naravno ublažila je tugu koju smo oseæali za deèakom. Pre nekoliko dana proslavili smo joj i treæi roðendan. Svi je obožavamo... Luckasta je, slatka, kovržava i nestašna. Njoj se posveæuje sva pažnja ovog sveta! Ne postoje reèi koje je mogu opisati, zato...

...stavljam ovu sliku. 

~!Preti nam opasnost da æe i nju da odnesu, i to na usvajanje! Je*** ti taj naš zakon po kojem moja mama, kao njena hraniteljica, nema pravo da je usvoji! Proces za usvajanje još nije poèeo, a i ako poène, trajaæe duže od godinu dana... Iskreno se nadam da æe toliko kasniti, da æe malecka tada veæ mnogo bolje prièati pa da se izjasni kod koga bi želela da ostane... Jer ako ne bude tako........