Na zimskog Sv.Nikolu se uvek skupljala sva familija, delom, zato što se zimi na zemlji nije imalo mnogo posla. Zimskog Nikolu sam i ja volela, jer su nam onda dolazili retko viđeni rođaci sa kojima sam i ja imala malo kontakta. Jedna od retkih gostiju je bila i Milena udata za svinjarevog sina Pecu. Ni dan danas ne znam kako je Pecino pravo ime, ali znam da su njegovi preci bili svinjari, pa je zato bio svinjarev sin.
Milena je svake godine dolazila obučena u jedan isti kostim boje karemele, sa tigrastom maramom od svile oko vrata. Njena pepeljasta kosa je uvek bila upunđana i uvek je mirisala na naftalin. Nas decu je grlila a sa odraslima se ljubila i rukovala. Uvek je sedela do Pece, a kako je veče odmicalo bivala je sve crvenija i crvenija, iako znam da ni kad dedine rakije nije popila. Zato Peca jeste. Tetke su samo dovlačile iz podruma, a Peca je imao cug za petoricu. Nana ga nikako nije volela.
Na jednoj od tih slava, kad sam već bila veća, shvatila sam i zašto. Dugo se, naime, pričalo po familiji da Milena skapava. Dugo se mislilo da je rak izjeda jer kopni, a nana je tvrdila da je njoj jedini rak Peca i da će je on i dotući.
Milena se nikad nije žalila. Ni na šta. Ponekad na vreme, ali to je bilo sve. Ponekad i na decu jer retko dolaze iz Beograda, ali i to sa setom nekom i opravdavajućim tonom.
Ja sam volela Milenu. Nekako mi je prijala njena nežnost. Kasnije, kad sam se prvi put susrela sa rečju "milostiva", prvi lik uz koji sam mogla da je vežem bila je Milena u svom karamel kostimu, naftalinskom zagrljaju i toplom osmehu.
E jedne zime, na Svetog Nikolu, ponovo su došli ona i njen Peca. Oboje matoriji, prosedi i namrgođeni. Milena mi se nekako bila smanjila i utihnula. Jedva sam je čula šta me pita.
Svi su bili veseli, a ja sam prožderavala posni rolat tetkin i posmatrala goste. Negde na pola večeri, Peca je već bio dobro nacvrcan. Već je izgledao kao da mu je fitilj pokratak a tako je i zvučao. Nakon što je stigla nova tura rakije, Milena se okuražila da zamoli domaćina da se cug smanji, jer njen Peca ima pritisak i može ga, ne d'o Bog, "infrakt" streviti i je l' bi on, moj deda, kao domaćin voleo ( a ona zna da ne bi ), da Pecu nosi na duši.
Nastao je tajac. Peca joj je nešto rekao na uvo, a ona je glasno rekla ne. Onda je opet nešto rekao i ona je opet rekla ne. Posle trećeg ne ju je izvukao sa klupe i isterao napolje.Digla se frka. Peca je na očigled svih počeo da šamara Milenu.
Sedela sam zgranuta, i taman kad sam htela da viknem, briznula sam u glasan plač, ostala deca zamnom. Deda je za njima izleteo napolje, pop Milutin, teča i tata. Baba je samo kršila ruke i zakukavala. Ostali su ćutali, sadistički uživajući u sceni. Jebiga, to je drama koja je nekima falila u životu, tek da ubije dokonost.
Pecu su skinuli s Milene i odveli ga u letnju kujnu, a Milenu uveli unutra, raščupanu i pokidane marame, tigraste. Nije imala masnice po licu, kako sam to viđala po filmovima, ali joj je išla krv iz nosa. Obraz joj je bio krv crven, jasno sam videla obrise Pecinih prstiju.
Nana je onda sebi dala oduška i počela da ga psuje a Milena je briznula u plač. Pomešana krv sa suzama, zanavek je ostavila traga na njenom karamel kompletu. Drhtavim usnama je zatražila njenu torbu i rekla da bi ona krenula kući. Prvo su je odgovarali da ne ide sama po mraku, ali je bila uporna i otišla. Ja sam bila do srži potrešena i besna na ona ljubopitljiva lica, koja su posle coktala i vrtela svoje užarene oči.
- Jadna Milena....
Milena je tog proleća umrla. Nana je rekla da ju je strevio "infrakt" dok je brala trešnje, a Peca ju je našao u dnu bašče na njenom parčetu zemlje, u haljini boje jorgovana koju je donela u miraz.
***
Setila sam se Milene birajući marame danas. Tražila sam jednu maslinastu, ali je nije bilo. Prodavačica mi je onda podarila osmeh i rekla:
- Imam ja jednu za Vas.
Čučnula je, šuškala malo i onda mi na pult stavila veliku, tigrast ešarpu. Osetila sam miris naftalina. Iskočio mi je Milenin lik pred očima. Milostiva.
Naravno, nisam uzela tigrastu maramu. Ne volim miris naftalina.
Peca je umro 1999. godine. Našli su ga nakon tri dana u kupatilu.
