trebamisvakidan

9/12/2006

.......

Usnila sam da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi želela da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
Šta si želela da me pitaš?"

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a posle bi želeli ponovo biti deca.

Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.

Što razmišljaju teskobno o budućnosti,
zaboravljajući sadašnjost.
Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

Što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

 Ostadosmo na trenutak u tišini.

Tada upitah:

"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"

Osmehujući se, Bog odgovori:

"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.

Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.

Da nauče da se nije dobro uporedjivati s drugima...

Da nauče da nije bogat onaj čovek koji najviše ima,
nego onaj kome najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biće,
a zatim su potrebne godine da se izleči.

Da spoznaju da postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to ne znaju reći niti pokazati.

Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.

Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.

Da nauče da nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakva si osećanja u njima pobudio.

Mislim na tebe.

19:46, 9/12/2006 Poslao vanessa

Sta da kazem drugo sem SVETE RECI ;))

02:50, 10/12/2006 Poslao poglavica

mudro zbori ovaj tvoj Manitu :)

07:57, 10/12/2006 Poslao drvo

Bog je u nama.
Razgovori sa sopstvenom dušom
radjaju u bolovima
otkrića o sebi, prvenstveno.