sve po malo - prica

« January 2009 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

poezija, razmena znanja, nauka i primena u praksi,druzenje,
Pri~a br.1. Upoznavawe

U `ivotu sve po~iwe i jedno vreme traje, a na kraju do|e kraj svemu. O svemu {to pro|e obi~no se ka`e bilo je lepo. Tako i u ovoj kwizi prvo }u vas upoznati sa akterima, a sve u svemu prikazuje moj `ivot od najranijih se}awa pa do vremena u kom nastaje ova kwiga.
Pa tako i sve po~e davno pri kraju {esdesetih godina dvadesetog veka, a dovr{i}e se uskoro jednim nizom doga|aja. Ti doga|aji mo`da nisu neki veliki ali odredi}e smer u `ivotnim putevima samih aktera. Likovi su stvarni i oni postoje, ali u tekstu upotrebqava}u samo wihova imena.Sve po~e negde izme|u 1967 i 1970.god. negde u Para}inu, malom mestu u zagqaju dve reke Crnice i Morave, gde i nasta moja druga fotografija u `ivotu. Ono ~ega se se}am kao kroz maglu ve}im delom je samo {tura pri~a, mojih roditeqa. Po{to u narodu postoji verovawe da nije lo{e sa~uvati uspomene za budu}a vremena. I mene tako odvedo{e kod fotografa. Fotografi tada behu veoma retki, jedino su se zadr`avali u ve}im mestima kao {to je Para}in, Kru{evac i druga ve}a mesta. U ta davna vremena radila se samo crnobela fotografija, a kasnije negde izme|u 1970 i 1980. po~ela je da se radi slika u boji. Ja u radwi nemiran,fotograf i ostali ozbiqni, Svako je bio zauzet ne~im svojim `eqama, a radwa je bila puna raznih rekvizita kojim bi se de~ica zabavila dok fotograf ne obavi svoje. U mom slu~aju to je tada bilo veoma te{ko, obzirom da sam bio dosta nesta{an i stalno u po-kretu. Fotograf je bio na kraju `ivaca i snage, ali sve u svemu ovo imalo je i neki vremenski tok. Kao i u bajkama i u `ivotu se de{avaju kako se ka`e ~uda. Pojavquju se dvoje mladih qudi sa bebom u rukama, a moj pogled se zaustavi du`e nego obi~no na woj. Ta mala dama kao da je u meni tada zaustavila ceo svet, a neumorni majstor fotografije je iskoristio taj trenutak i na~inio tu drugu moju sliku u mom `ivotu. Nakon ~ega se sve prekinulo i ostavilo nadu da }u nekada kroz vreme ipak prona}i ponovo tu malu damu, ne daju}i mi nikada mira. I moj `ivot je tekao svojim rekama daqe. U meni se razvijalo polagano ose}awe koje mi je mnogo govorilo. Kada sam negde oko pete godine nau~io da ~itam prvo bajke a posle i drugo pored starije sestre te`io sam da {to vi{e ovladam znawem, jer kako sam kasnije uvedeo ono mi je davalo veliku prilagodqivost. U kasnijem vremenu po~eo sam da prou~avam i razne oblasti koje su se bavile razvojem misli i psihe. Mada me je privla~ila velikom silom i parapsihologija sa svojim delima, joga sa svojim pravilima i svome {to je nosila sobom. Tako da sam mogao da dosta dobro ovladam sobom u svakoj situaciji. [to mi je dosta pomoglo u `ivotu. Kasnije ~itaju}i raznovrsnu literaturu uvideo sam dosta toga lo{eg i zlog u nama qudima. Kao i to da crv sumwe mo`e biti mnogo koban, kao i to famozno pitawe za{to se kajati kada se time ne posti`e ni{ta, kao i mnogo toga. Obzirom na sve i da nebi samo ovo delo li~ilo na ne{to ve} vi|eno opisa}u i druge aktere i vrati }u se ponovo u pro{lost.
Dok su godine prolazile lagano ja rastao, jednog divnog prole}nog dana pribli`i mi se moja kon{inica Jela sa svojom drugaricom Sla|om I tada kao {to to i biva ona posta moja prva qubav iz |a~kih dana, koja je trajala kratko. Sla|ana nije bila izrazito visoka, imala je dugu crnu kosu, lice pravilnih crta i mali nosi} –izme|u dva crna oka puna topline.Weni osmesi su bili kao lahor, a ja prvi put zaqubqen. I kao {to znate kako je to, onda se i ~ine razne gluposti, jer zaqubqenost zatamwuje sve. Pa kada se setimo tih trenutaka kasnije mi se sami sebi nasmejemo. Da, to je bila qubavna prvi pogled, kojoj se odoleti neda, a wu su zvali zbog duge crne kose i tena iz milo{te Cigan~e. Zbog svega smo bili po malo i nespretni dok je pored nas {kolska fontana razbacivala svom snagom `ivot iz utrobe zemqe, a kesteni i ostalo drve}e skrivalo od radozalih pogleda i popodnevnog sunca. Sla|a je bila iz osmog jedan. [to je imalo i neku simboliku sa mogu}im zna~ewem nastavi}e se ne{to trajnije posle svega. U tim trenucima kao {to i u pesmama ka`em ostajali smo kao opijeni bez re~i ose}awa samo. Ali tome do|e i malo kobni kraj jer se pojavi Milica kojoj verovatno to sve nije ba{ i godilo. Mada se Milica meni nije ba{ ne{to posebno dopadala-narotski re~eno i nisam trzao na wu, ipak nasta{e qute rane i slomqena srca. Pogledi posta{e kao tu`ni jesewi dani, a ja i Sla|a iz osmog jedan rastasmo se i kada se i sada dogodi da pro|emo jedno pored drugog iako te`imo da izgledamo malo vi{e quti sami na{i pogledi govore sami za sebe. I tako nesta moje prve qubavi,a ja je se uvek setim kada pijem kafu. Eto i od tada se nemogu zaqubiti vi- {e, ali mogu biti privr`en nekoj dami ako ona pristupa otvorenog srca i ne ~ini mi ono {to nebih da joj priredim.Po{to se sve vrti i kre}e, vreme smawuje bol i le~i rane, a o`iqci ostaju. Uspomene nas bodu kao no`evi i bole jako, `ivot nastavqa svoj put, kao u nekom romanu. Mada, je sve ozbiqno i stvarno, pa ~ak i neki mali gest, re~ ili sli~no. Sve je bitno, ako ne trenutno onda kasnije kroz vreme, vreme istine. I tako be{e sedamdeset i neke dvadesetog veka, kada sam mislio da }e i svet prestati da postoji i da }e sve stati. [ta je tu je, ali ne desi se tako jer sve te~e sve se mewa. Oti{li smo u sredwu {okolu u dva razli~ita grada. Videli se dosta dugo nismo, a ja upoznao dve druge dame koje se svaka za sebe nova pri~a.
Emu, koju sam iz milo{te zvao Mala [pawolka i Veru. U to vreme kada se to doga|alo putovali smo obi~no vozom i jo{ su se koristile parne lokomotive. Ema je uglavnom sedela naspram mene, bila je dosta }utqiva sa smislom za {pa-nski i posmatrala je panoramu koja proti~e mimo nas po kozna koji put. A kompozicija od parwa~e i nekoliko vagona se leno vukla kroz krajolik i zimsku idilu u na{e odredi{te Kru{evac. Tokom tih putovawa ponekada smo nosli i gitaru uz koju se pevu{ilo, ona je pevala po ne{to na {pa-nskom, dok sam ja poku{avao da je pratim ona se uvek na to slatko nasmejala i ponekada me ispra-vqala. Najvi{e se obradovala kada sam joj rekao prve nau~ene {panske re~i, Mu}o gusto siworina, iz nekog romana. [to nas je neko vreme jo{ vi{e zbli`ilo, mada, ja jo{ od prvog brodoloma nisam mogao da se zaqubim. Wena blizina me je ispuwavala uvek nekom ~udnom tolinom dok smo {etali. Te {etwe su bile obi~no nedeqom, a i tada bi smo tek izmewali tek po koju re~. Dok bi sve ostalo govorilo vi{e od nas samih, ja sam ose}ao da mi ne{to nedostaje. Ema se svojski trudila da to otkloni, ali nije joj polazilo za rukom.[kola se zavr{ila ja oti{ao u vojsku Ema se udala i kada smo se susreli vodila je dva mala an|el~i}a sa wenim osmehom i o~ima. Tokom razgovora video sam koliko je iscrpqena, nije ba{ izgedala sretna previ{e, ali je i daqe ostala veliki bo-rac u `ivotu. Bila je kao {to ka`e Sekula”” `ivot me mu~i kao mladu vrbu, al se ja nedam. Tako je i moja mala {pawolka se borila i bori}e se kao pravi borac za budu}e nara{taje i se}a}e se svega i lepog i ru`nog. Kao {to biva na kraju krajeva na rastanku sam joj po`eleo istinsku sre}u pomilovav{i ta dva mala anela ne`no znaju}i da je ona u wih preto~ila svu svoju qubav. Nakon tog rastanka ose}ao sam se kao isce|en limun, znaju}i da smo podelili isto ose}awe obzirom na tugu u wenim o~ima i licu.
Sam nastavak ove pri~e mo`da }e vas podsetiti na ruske pisce, kao na [olohova koji pored izuzetnih slika prirode i ostalih detaqnih opisa qudi i vremena stalno {eta kroz vreme, tako i ja moram se vratiti par godina unazad da bih opisao jo{ jednu damu Veru. Za razliku od Eme Vera je bila malo ni`a sa rasko{nim i skladnim oblinama. Imala je dugu crnu kosu kao ustalasalo more pr}asti, mali nosi}. U ve}ini slu~ajeva obla~ila je farmerice koje su jo{ vi{e isticale wenu vitku liniju, koju je jo{ vi{e nagla{avala wena tesno pri-pijena majca u jednoj boji. ^estoje znala da se vragolasto osloni na mene tako da se moja mu{kost naglo budila, kao usnuli spava~ posle ko{marnog sna. Znala je sve to, ali samo bi se nasme{ila i opet terala po svome. Bila je i osta la veliki drug. I ona je kao i Ema oti{la iz na{eg sela, tako da sam joj izgubio svaki trag, aali ko zna mo`da }emo se nekada i sresti setiti na{ih dugodov{tina i lepih vremena.
Nakon mog dolaska sa oslu`ewe vojnog roka upoznao sam se sa kom{i-nicama mog zeta. Bilo ih je malo vi{e ali izdvoji}u samo Jelu, Ru`u, Anu, Radi-cu i Micu, jer sam sa wima bio u malo vi{e u kontaktu.U svim slu~ajevima kada sam bio ili postojala mogu}nost da budem sa nekom damom na neki na~ina se nametala razlika u godinama, koja je uvek iznosila od dve u plusu ili do pet {est y minusu. Pa tako je Jela bila starija dve godine od mene. Ona je verujem bila zaqubqena u mene. Re~ima je mogla sve, a u praksi kako se ka`e malo tvrdila pazar. Dolazila je kod mene ku}i i bili smo veoma prisni. Razgovarali smo sasvim slobodno o svemu, ~ak se ona poku{avala {aliti na moj ra~un kako bi ona mogla biti moja u~iteqica u pogledu seksa i sli~no. Mada se u me|uvremenu pojavila i prva zna~ajnija dama Verica, koju }u kasnije nazvati iz nekih razloga Istok. To se sve de{avalo neke 1982 u prole}e kada sam i na~inio pogre{an izbor, zbog lo{e protuma~enih znakova u vremenu i zbog toga sam kasnije platio dosta. Jela je imala dugu pravu crnu kosu i lice ovalno kao Mesec. Bila je vitka, pa se verovatno zato obla~ila raznovrstno i nije imala neki stil Kao i skoro sve dame ona je `elela da neko drugi uradi sve zbog we i za wu, dok ona u znak milosti pristaje. [ta}emo kada se vaspitawe po malo okrutno prema nama mu{kima. Dame se u~e odmalena da budu ku}ne muve koje ~ekaju samo princa na belom kowu, dok nas mu{ke u~e svemu ostalom oko ku}e i da mi uglavnom treba da nosimo ve}i teret. Mada, je pravi~nije da se u sve ovo pokre}e {to vi{e qubavi razumevawa i uzajamnosti, pri ~emu ne dolazi do povre|ivawa i jedne i druge strane. Ali {ta je tu je, Jela je bila kakvu je i sam Bog stvori. Volela je da slu{a Boru ^orbu i Lepu Brenu, koju sam ja krstio kao slaka Brena i lepi greh, na{to se ona obi~no nasmejala od srca. ^esto je pevala Borinu pesmu gde Bora pomiwe kako }e on biti veoma kratak i da dama ima dobar batak,a on se savija u struku i razvja desnicu ruku. To je bilo izra`eno u trenucima kada smo bili sami.
Od tih pre|a{wih vremena mogu re}i da sam imao u svojoj blizini moglo bi se re}i li~nu kom{inicu, ne Micu ve} Desu. Malo satarija `ena, duge neba{ previ{e kovrxave kose, skladno gra|enog tela sa svim epitetima `enstvenosti, ko ji nisu bili previ{e nagla{eni ali su bili jako prisutni. U se}awu mi je ostala kao otvorena osoba, bez dlake na jeziku, ~ak je i po malo delovala izaziva~iki. Imala je obi~aj da ka`e Vidi zar ja nisam dobra riba i sli~no.
Pored we da se ne zaboravi mogu pomenuti i konobaricu mladu, eto uzeh re~i Satog Vujadina, Adrijanu, koja je bila sli~ne naravi, mada sasvim drug~ijeg fizi~kog izgleda. Eh, kako je bilo lepo tih osamdestih godina dvadestog veka. Sav svet je bio onako lep{i, i znalo se bogami kada je leto jesen zima il prole}e. Nije bilo ovih kriza tolikih, televizija i filmska industrija su plasirle komi~ne scene @ikine dinastije, pozori{ta u ku}i i sli~no, mada smo se se}ali i Qubavi na seoski na~in. Eto tada sam se zaposlio i susreo Zoru damu koju }u kasnije nazvati jug, jer je ona poreklom iz ju`nih krajeva. U me|uvfemenu o`enio.
No to me nije spre~avalo da i daqe tra`im odre|enu osobu prema znakovima u vremenu koji su sve vi{e bili nametqivi i govorili sami za sebe. Mada, to nije imalo uticaj na moj brak i ostale doga|aje vezane za wega. Tako da sam istovremeno bio na vi{e mesta. Tako da sam nai{ao na Gocu, koja je svojim delovawem na mene ostavqala utisak zamene. Raspolagala je i nekim mo}ima, pa smo delili dosta toga. Dolazila mi je u snove, govorila mi dosta toga, upu}ivala me na mnoga mesta, qude i td. [to mi je pomoglo da prevazi|em dosta toga u `ivotu. ^esto puta je sasvim obi~nim gestom odavala velike re~i. O woj mogu re}i da je ne{to nezaboravno i izuzetno, poput lahora. Ne`na dama ro|ena u godini vladavine Mesca. Znala je ta~no {ta radi i kada mi nije govorila ni{ta svim ostalim mi je pokazivala i previ{e. Tako mi je i ukazala na onu za kojom sam i tragao, kao i kako da se pona{am prema woj i jo{ dosta toga. Sama Violeta sever je bila iznena|ena kao i ja svim doga|ajima.

Intimaks Milivojevic Inzenjering Srpska rec Primer menija

Intimaks
Milivojevic Inzenjering
Srpska rec
Primer menija