20/2/2006 - Krug
Desava se da nam se nekada poklope neki trenuci, kada nam nista nije po zelji, kada nam se cini da je sve kontra, od onoga sto tezimo. Tvrdoglavo nam izmice sve, prica nam ide tokom koji nismo hteli, ideje postanu smesne ... Jednostavno nam sve bezi i klizi, curi medju prstima kao pesak...
Tesko da se tada mozemo prizvati i reci da je to samo trenutak, koji ce proci. Tada pripisujemo sve to nekom losom srecom.
Desava se i kada su nam sve kockice na broju, napravimo tako divnu sliku od koje se prosto trgnemo i za tren zastanemo. Plasi nas i ta sreca, plasi nas i taj totalni sklad, trenutak ispunjenosti. Lepotu pokvari nasa strepnja da ce nam vrlo brzo sve to nestati...
Cesto ne vidimo smisao nekim dogadjajima i mucimo sebe trazeci mogucnost da ih uklopimo u te nase okvire, zelje... A mozda je bas to, od cega bezimo, parce naseg zivota, koje nam stalno nedostaje da bismo osetili zadovoljstvo...? Mozda...
|
