TAKSISTA

"Noć je, bre, za spavanje", hiljadu puta sam rekao i opet, magarac, izlazim noću.
Noć je za spavanje pogotovo za vreme punog meseca.
Verovali ili ne, primetio sam (ili sam utripovao) da ljudi nekako tad posebno pošašave...

Evo baš u ovaj petak, negde oko ponoći vozim curu iz Dragice Končar do Dorćola, i hvatam sebe da sam ga baš nešto zgazio.
Mislim, ništa strašno ali ipak dovoljno da ne bude po nekim mojim standardima dovoljno bezbedno.
Dušanovački most, Ustanička, uzbrdo prema Karadjordjevom parku, Slavija, pa u Kralja Milana.
Držim desnu, žutu traku.
Prekoputa JDP-a uključuje mi se “Šaban detektor” i u retrovizoru snimim buzdovana u nekoj, čini mi se tamno zelenoj mandrlji, kako se “lepom” brzinom približava.
U levoj traci crveni auto, ide na otprilike petnaestak metara ispred.
E, sad kako ću vam ovo objasniti, pojma nemam.
'Ajde da probam...
Znači, ja u desnoj traci, zeleni buzdovan je već došao paralelno sa mnom, i pretiče me.
Istovremeno i crveni i zeleni skreću desnu traku.
Na sreću zeleni naglo ukoči da bi izbegao da poljubi “zadnjicu” crvenog.
Ja malo usporih jer vidim sranje u najavi.
Opet, kao po dogovoru, crveni skreće levo čini mi se da bi propustio zelenog, koji ga u pokret prati.
To se sve dešava kod “Beogradjanke”.
Crveni je u levoj traci, zeleni ide za njim i onda zeleni opet naglo skrete u desnu, žutu traku, i pun gas.
Raskrsnica kod “Londona”.
Pali se zeleno svetlo na semaforu.
Buzga dodaje gas.
Skuter koji je stajao prvi u koloni u levoj traci kreće, i evo nisam ni sad siguran da li je Buzga skrenuo u levu traku ili je skuteraš krenuo ka desnoj traci.
Nisam video ko je kome ušao u putanju.
Zgazio sam kočnicu jer znam šta sledi.
Zeleni odpozadi udara skuter koji od siline udarca pravi kontra salto u vazduhu i zaustavlja se, otklizava iza raskrsnice.
Plastika i delovi motora se razleteli na sve strane.
To je tako puklo da je ova cura koja je sedela iza mene vrisnula od straha.
Momak sa motora (koji je inače vozio bez kacige) je, uopšte mi nije jasno kako, već na nogama i skakuće po ulici držeći se za koleno.
Za to vreme Buzga pod punim gasom nastavi vožnju.
Pogledah u skuteraša kome već pritrčaše neki ljudi, i polako ih sve prodjoh, a onda udarih po gasu da stignem onog buzdovana, svestan da iza sebe ostavljam komentare tipa:
“Vidi džukelu taksističku, ni da stane da pomogne čoveku...”.
Vidim Buzgu daleko ispred sebe kako prolazi kroz crvena svetla i pokušava da se što pre udalji od sranja koje je napravio.
Naravno da ne mogu da ga pratim, pa polako “kasam” za njim.
Pored “Vukove zadužbine” u Kralja Milana stajem na semafor i gubim ga iz vida.
Pali se zeleno, gas i evo me već kod Terazija, gde na semaforu ispred sebe vidim vozilo tamno zelene boje, ali nisam siguran da li je to naš Buzga.
Pratim ga, i po onome kako vozi bih rekao da je upravo on.
Nikako ne uspevam da ga preteknem da vidim ima li ili ne oštećenja na prednjem delu, a on k'o za baksuz nikako da stane.
Ono, da l’ za baksuz ili Bogu hvala pa nigde ne stade ne znam, jer ni sad nisam načisto kako bih reagovao da se negde zaustavio, obzirom da mi je iskidao živce kao niko u skorije vreme.
Ulazi u Vasinu ulicu, ja naravno iza njega, a onda, posle pozorišta, skrete desno u Dositejevu, u kontra pravcu.
Odustao sam.
BG XXX-XXX, zapisao sam broj, i nakon što ostavih stranku u Dobračinoj ulici krenuh da nadjem pubove.
Ugao Dositejeve i Dušanove, saobraćajci kontrolišu vozila.
Prilazim ovom što sedi u kolima i objašnjavam šta se sve izdešavalo.
Dajem broj registarskih tablica uz veliku napomenu da nisam siguran da li je baš to vozilo udarilo motoristu, ali se to uostalom može vrlo lako proveriti na osnovu eventualnih oštećenja.
Uzima cedulju čini mi se više onako reda radi, i ja odlazim.
Odlazim na kafu da zaboravim i onog izlomljenog mučenika i skuter i Buzgu u zelenoj mandrlji i činjenicu da sam postao cinkara.
Mrzim cinkare bilo koje vrste, ali više od njih mrzim šljamare što beže sa mesta nesreće.
“Mamu ti jebem džukačku (tamo njemu), budi bre bar malo muško. Stani, možda možeš da spasiš nečiji život, a ti bežiš k'o neka sisa”, tako imam običaj da kažem svaki put kad čujem da je neko pobegao i za sobom ostavio povredjene.
“Znaš, možda se i uplašio da ga skuteraš ne prebije, pa je zato pobegao”, reče mi jedan kolega dok smo ispijali kafu.
Jeste se patku uplašio.
Što onda nije otiš'o pravo kod pandura da kaže šta je napravio, da se prijavi, nego ako me uhvate, uhvate, a ako ne, nikom ništa.
Da se ja pitam (mrzim kada ovo izgovorim), svakom ko pobegne a ne prijavi se sam, bih šiknuo troduplu kaznu, pa da vidiš da l’ bi onda bežali.
Jesi li napravio sranje, jesi.
Budi bre onda muško pa ostani tu, pomozi i ako treba trpi posledice kakve god one bile.
Možda nečiji život upravo zavisi od toga da l’ si sisa il’ si čovek.
Sa druge strane, ne znam uopšte i šta se ja ovde nešto nerviram i klepetam.
Pa da su Buzga i slični njemu ljudi i da imaju imalo pameti, ne bi tako divljali gradom, nego specifična vrsta stoke je to, a za takvu vrstu je batina jedina reč koju razumeju.
Ajd u zdravlje i izvinite ako sam baš preterao u psovanju.
Zaneo sam se, izvinite još jednom...

S poštovanjem
vaš Taksista

20/8/2008

Buzga vs. skuter ili bež'te noge junačke...

O meni

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji