TAKSISTA

31/5/2008

Grand promoušn...

Eto, Bogu hvala, doček'o sam dan da učestvujem u Grand paradi.

Doduše indirektno, al' parada je parada.

I otac, i majka, i žena i deca, bliža i dalja rodbina su i više nego ponosni na mene.

Još kad sam im ispričao da sam vid'o Saleta, Brenu i Boška uživo, nisu mogli da se sastave, eto dobrih sat vremena.

A pevale mi i nove zvezde Granda.

Familije mi.

I onaj mali plavi, čupavi i Rada i, i, duet simpatičnih klinaca koji se jedno drugome zaklinju na večnu ljubav u pesmici i Renato i Dinča.

Znaš.
E, sad bi većina vas verovatno pomislila da sam se obreo na nekom mega muzičkom spektaklu, al' "moša bato", bio sam na promociji knjige.
Da, da, prijatelji, bio sam na promociji knjige (!?).
Grand prodakšn se transformis'o u Grand promoušn.
A do svega toga ne bi došlo da me onaj moj  brat po duši Sale blues-er nije porukom: "Iskreno se nadam da ćemo se družiti u sredu, na promociji moje nove knjige "Tajne srpskog džet seta". 14. maj, 20h, hotel Kontinental (Inter), sala Njunjork. Dobrodošli Sale Ignjatović", uljudno pozvao da svojim prisustvom uveličam pomenutu svečanost.
"Bolje vas našli" je prvo, a "14. maja, biće nam do jaja" je drugo što mi je u tom trenutku prošlo glavurdom.
Doduše, ovo "Kontinental" i "Njunjork" mi nekako ne ide uz mentalni sklop druga mi, pa ti ga onda ja lepo "okrenem".
"Je li bato, da se nisi možda malo zajeb'o za lokaciju, da nije to neki drugi "Kontinental", ili je baš onaj "Inter", onaj veliki ?", upitah.
"Taj batice, taj. Tako organizator odlučio, šta ćeš".
'Tedo' da mu kažem 'ladno pivo, al' se ,obzirom da je fora otrcana, uzdržah, pa rekoh:
"Ništa onda, gledamo se".
Naravno, SMS poziv je istovremeno upućen i standardnim prvotimcima maloga nam seoskoga kluba ljubitelja pisane reči, Bjelici i Katalini, koji su svoje učešće na svečanosti instantno, na moju veliku radost, potvrdili.
14. maj, 20h ulaz u "Konti". Bandžo i ja pristigli i čekamo Katalinu.
Pažnju mi privlači nadolazeći "Bentli" kabriolet od par stotina soma evrića.
Vozi ga Vesa.
Jeste, Vesa "Com - trejder", naravno.
Posle par minuta, vidim parkir'o se i ide ka nama, ustvari ka ulazu.
"Bandžo, imam plan. Ulazimo unutra sa Vesom, onako u velikom stilu. Možda se uz njega i ogrebeno za neku pi( ubaciti "L" ili "Č" po želji )etinu. Ma kad nas vide sa Vesom sve ima da jurnu, pa će i za Dekija da ostane ponešto".
Ulazimo u "Njunjork".
Pogled levo - pi( )etina, pogled desno pi( )etina.
Snajku ti ljubim, ko da su se baš specijalno za ovu priliku pumpale u svim pravcima.
Gde god pogledaš, svud pi( )ići u minići.
To kipi i preliva na sve strane.
Dočekuje nas prosedi gospodin, i daje po primerak knjige.
Korice "zvuče" obećavajuće.
Gospodjica dugačke crne kose, "obučena" u providnu mrežastu haljinu i crvene sandale na štikle, sa licem andjela i okom djavola, krajičkom istog tog oka, onako bezobrazno, gleda u nas - potencijalne čitaoce.
Povila se u kolenima i okrenula onako na izvolte (što bi moja baba rekla - natrćila), da mami i iritira.
Eto, baš onako ko da, s' oproštenjem, čeka neki ... ma nebitno.
A, sve joj na mestu, i baš onako kako treba i koliko treba.
I guza, i grudi, i struk i kuk.
Zlo jedno.
Zabuljio ti se ja tako u sliku, sanjam i ne vidim da se Vesa zaustavio, pa zamalo da mu se konektujem straga, s' oproštenjem.
Srećom, ukočih i pred onolikim novinarima ne napravih skandal :).
Pogled mi se u prepunoj sali "Njujorka" zaustavi na konferencijskom stolu za kojim su sedeli Saša Popović, Vučko "Press", Isidora Bjelica, Boško i Sale "Blues" Ignjatović.
U momentu mi postade jasno odakle sav ovaj poznati svet na jednom mestu.
Čoveče, pa Grand stoji iza cele priče, zato su i sva ova nazovi džet set lica na okupu.
Pazi, na prošloj promociji knjige (o kojoj sam svojemremeno pisao) bilo je poznatih faca, ali ni približno kao ovde.
Ovde ih je onako, k'o za opkladu.
Možda malo i previše za moj ukus.
Čudno se prosečan čovek (kakvim sebe inače smatram) oseća kada se sasvim slučajno nadje u jednoj ovakvoj priči.
Tačno osećam kako ama baš ničim ne pripadam takvom okruženju, i kako je, koliko god to apsurdno zvučalo, jedini razlog zbog koga sam tu, čovek koji je upravo sve njih i okupio ovde. On i njegova knjiga.
Ne bih želeo da ovo moje pisanje bilo ko shvati kao neku pljuvačinu dežurnih džet setera (svaka sličnost sa irskim seterima je slučajna), iz razloga što prema istima  nemam ama baš nikakav stav, a i "Svaka blesa ima svoju zabavu", rekoše neki, a zašto ja to ovde citiram, pojma nemam.
Elem, Bane se odma' pustio u promet, i rastrč'o po sali, a ja ostadoh na sred iste k'o posran, obzirom da prisutne poznajem isključivo jednosmerno, ja njih da, a oni mene ne.
Otiš'o mi Vesa, otiš'o mi Bane, a Kataline k'o za klinac "ni od korova".
Što je najgore, konobara nigde na vidiku, da mu otmem dve, tri ljute čisto d' ubijem tremu i žgaravicu.
Evo ga stiže i Katalina.
Doš'o sa Niče(t)om, ortakom iz kraja.
Pojavio se baš u pravom trenutku, jer je konferencija za novinare završena, taman da zajedno pridjemo Saletu.
"Batice, pa i ti si mi se opametio. Vidiš da od ove sitne boranije nema ništa, pa hajd' u Grand. Mudro prijatelju, mudro. U svakom slučaju lepo izgleda sve ovo, mnogo ozbiljnije nego prošli put. Čestitam".
"Hvala druže. Što se izdavača tiče, šta ćeš, ili igraš ili ispadaš. Prošla knjiga mi je štampana u 10.000, a ova u 200.000 hiljada primeraka. Pa videćemo kako će sve dalje da se odvija", reče Sale.
Vrlo kratko smo razgovarali i onako površno razmenili utiske, jer je bio u obavezi prema nekim TV ekipama koje su čekale da im da intervju.
On ode, a mi ostadosmo da blejačimo. 
Vidi, sad se i Katalina izgubi u gomili, a Niče i ja, ovoga puta u duetu ostadosmo k'o posrani.
Zaključio sam da je sve lakše kad je u dvojku, pa čak i kad si k'o posran.
"Ko je ova debela? Sigurno neka buržujka čim ovako lepog momka šeta", upita me Niče, momak koji je totalno van estradnih priča. Što bi se reklo slobodan umetnik u pravom smislu te reči.
"To ti je, bre, ona poznata pevačica i njen novi dečko. Mislim da je maneken. Vozio sam ih pre neki dan iz Sime Miloševića. Stanuju u onoj extra zgradi pri kraju ulice. Simpatični su likovi, iako ti možda na prvi pogled i ne deluju tako. Pojavili se, izgleda, čisto da ih malo kamere ne zaborave, i evo odma' pale dalje. To je valjda neka fora, šta li", odgovorih.
"Aaaa...", reče Niče,  kao da mu nešto znači to što sam mu upravo rek'o.
I dok se, inspirisaran Ničeom, setih grafita "Slotere Niče Žarkovo ti kliče", on će ponovo:
"A i ova mi je poznata".
"E vidiš, to ti je ona VIP plačipička iz Velikog Brata. Mislim da mi neko od istaknutih uživaoca pomenutog rijaliti show-a svojevremeno reče da je glumica, al' da me fircaš ako znam kako se zove.
Simpatični lik u ulozi konobara nas već treći put nudi pečenim ćevapima a la "na čačkalicu" koji nam se uporno smeše sa poslužavnika.
Beži bre indijanac, mislim se, da sam hteo da jedem sigurno ne bi' došao ovde pred sve ove kamere. Kako sam smotan, garantovano bi' se sav umazo.
Onako k'o Boža - moj mehaničar.
Moje mišljenje nije delio simpatični, bucmasti novinar - voditelj, (mislim da se preziva Filipović) koji je skroz bez blama mlatio ćevape kako god bi konobar prošao pored njega.
Djuska i mlati ćevape, kakav trip, a?
Posle par minuta vraća se Katalina i reče: "Za mnom, našao sam".
"Šta bre?" upitasmo ga Niče i ja uglas.
"Hot spot. Eno tamo u ćošku služe ćepi".
Pazi ga Deki, sunce moje malo.
Nije nas napustio nego bio u izvidnici.
Naravno, momentalno smo se uputili u pravcu "Pelinkovca".
Bane je i dalje krstario "Njujorkom", a nas trojica smo iz ćoška, uz Pelindžer posmatrali paradu.
Osveženje su definitivno doneli klinci Granda ("Zvezde", kako ih krstiše) kada su se latili mikrofona.
Šta god ko mislio o Grandu i raznoraznim paradama sličnog tipa, ovi klinci su fenomenalni.
Pazi, i mladi su i lepi i fantastično pevaju, a posebno mi je drago što su imali sreće da Grand sistem napravi jednu tako interesantnu priču u vidu "Zvezda Granda", gde će se, u ovo teško vreme, nekim totalno anonimnim klincima pružiti šansa da se samo na osnovu svojih glasovnih kvaliteta i šarma proguraju do nekog, verovatno, boljeg života.
Pun mi je kufer svih onih napucanih, glasovno inferiornih seljančura koje za dve krave i jednu polutku snime "materijal", objave CD, šatro slučajno slikaju guzice za "Skandal" i glume ludilo kako su neke zvezde, dok sa druge strane pravi talenti trunu negde samo iz razloga što nemaju dve krave i polutku viška.
Elem (evo ga opet), "Zvezdice" su se smenjivale na bini i svojim više nego prijatnim glasovima doprinele da atmosfera u "Njujorku" dobije jednu baš prijatnu notu.
Za to vreme plejada poznatih faca je paradirala po sali.
I uvek prisutne Irina Kruška i Snežana Dakić, i legenda modernog plesa Lokica, i ona mala bucmasta voditeljka Ena, i Dragana Katić, i Tina (koja mi , ruku na srce i ne deluje kao zaljubljenik u knjige), i nezaobilazna Margit, i Dragić, i Bane Obradović, i Ivan "Legenda" i mnogi drugi, da ne smaram više.
Jedina, po meni, zamerka na celu ovu inače lepu pričicu je ta što su "Zvezdice" otpevale po jednu pesmu i završile nastup.
Tako da je zabavni deo promocije vrlo kratko trajao u odnosu na promociju u Boemu koja je bila u verziji celovečernjeg provoda.
Sale, moj mučeni prijatelj, je celo veče davao neke intervjue za raznorazne televizije, tako da smo ga i zatekli na ulazu kako potpisuje knjige, dok ga još jedna tv ekipa (ne znam već koja po redu strpljivo čeka, a i mi (Katalina, Bane, Niče i ja) sa njima.
Jedino što mi je u tom momentu prolazilo glavom (vezano za ovoliki broj televizija okupljenim zbog jedne knjige, za tiraž od 200.000 primeraka, za unapred organizovanu distribuciju knjige, za ovako dobro organizovanu promociju) je činjenica da, ma koliko dobar pisac bio, ma koliko dobar pevač bio, ma koliko dobar bilo šta bio, ništa ne možeš da napraviš ako nemaš ledja, hoću reći mašineriju koja će da prepozna novac u tvom talentu i da te uzme pod svoj patronat.
Malo glupo, zar ne?
U momentima dok sam sve ovo vitlao po mozgu, Katalina nije gubio vreme i uporno je ubacivao (doduše simpatične) opaske na pitanja novinarke koja je već treći put pokušavala da započne intervju sa Saletom.
"Nemoj brate, koji ti je, rasplakaće se pa šta ćemo sa njom tako musavom", pokušah da
 ubedim djavola da ućuti, a on me ne jebe ni dva posto i nastavlja po starom, i tako sve dok ga nisam bikvalni izneo iz "Njujorka".
Posle kraćeg vremena vratismo se unutra.
"'Fala klincu da su te napokon izintervjuisali.. Evo ti knjiga, i neku pametnu posvetu da mi napišeš", rekoh.
"OBEĆAVAM JOŠ JEDNU PROMOCIJU SA GOMILOM PILETINE, 14. maj 2008."
"Bravo brate, ako mi žena pročita ovo, jebaće mi kevu, i pišu ću da ti dodjem na reprizu".
Svaki dalji razgovor je u trenutku prekinut pojavom visoke, atraktivne plavuše i visokog, nepoznatog mi, čoveka na vratima "Njujorka".
Lepa Brena.
Imao sam utisak kao da smo se nekako svi u trenutku ućutali.
Otprilike isto kao kad učiteljica udje u učionicu pred početak časa.
Pazite, nisam ja neki ljubitelj lika i dela Fahrete Jahić širokim narodnim masama popularnije kao Lepa Brena, ali ne mogu vam opisati kolika je energija kojom je ta žena okružena
I svi smo, i Deki i Bane i Niče i Sale i ja, delovali šatro opušteno, ali je to bilo nekako baš vidno izveštačeno.
"Izvini, nisam mogla ranije da stignem, dosad smo bili u studiju. Kako je bilo?", upita Saleta.
"Super, samo su klinci baš kratko bili na sceni, tako da su se ljudi već i razišli", odgovori joj.
Nastavili su sa nekim pričama vezanim za posao.
Gledam ga, a vidim da ne zna šta će sa rukama.
Te ih prekršta, te se levom rukom naslanja na zid, pa ih ponovo spušta pored tela.
Čovek kome je posao da bude u svetu estrade i od čijeg pera ista ta estrada treba da u neku ruku strahuje je pred Lepom Brenom vidno nervozan.
"Brate, jebe mi se za estradu i narodnu muziku, ali ova žena je stvarno zmaj. Je l' osećaš kako zrači? Ko radioaktivna, leba ti !?", reče Niče.
Nasmejao me je.
Nedugo zatim, pozdravili smo se sa domaćinom, uputili smo još jedan setan pogled ka  onoj oskudno obučenoj pi( )etini, okrenuli se i otišli u nepoznato.
Tog 14. maja 2008.godine, (u pozadini ide saundtrek iz "Grlom u jagode") moj drug Sale se napokon opametio i priklonio pobedničkom timu, shvatio sam da je Brena  - Brena (al' i da je dvaput - dvaput),  saznao da Vesa vozi "Bentli" konvrtbl i video da Seka ima veće sise uživo nego na televiziji.
Tog 14. maja bio sam stariji za jedan dan u odnosu na 13. maj i bio bogatiji za jedno novo iskustvo.
Jedino što tog 14. maja nisam znao, a evo ni sada ne znam je kako ću da završim ovaj tekst, tako da vama ostavljam na volju da ga završite kako god vam srcu drago (end of track)...


S poštovanjem
vaš taksista

08:18, 31/5/2008 Poslao spes

Pošto sad imaš vezu i poznanstva, kad će tvoja promocija? :)))))

08:23, 31/5/2008 Poslao Nurlisoul

koliko događanja , zapažanja....ijuu!!...ovaj..khm..oduvijek mi je taj svijet high fly jet set i ostalo izgledalo kao Amerika...nezanimljivo, prenapuhano, gotovo tj. ono servirano...no...drago mi je da ti je bilo zanimljivo...iako kako si krenuo prema onim djevojčicama pomislih da si ronio u tom pravcu...:-) i da će ispasti do kraja neki playboy fiction do kraja.... :-)..srećom....ili- dovrši sam...:-)

10:52, 31/5/2008 Poslao Taksista

Spes, pojma nemam. Ako mi veruješ sve što trenutno pišem, pišem u kolima u pauzi izmedju dve vožnje. Zajebano vreme došlo, zajebano. Pozdrav, ljubi tog tvog malog gospodina. #Nurlisoul (ovo je bilo copy-paste jer nikako da ti zapamtim ime :)), svako novo iskustvo je zanimljivo za sebe. Što se tiče nekog malo dužeg bitisanja u istom, ne znam, mislim da to nije mesto gde bih mogao da se prijatno osećam. Playboy varijanta je u ovoj priči izvodljiva samo ako imaš keša, a ako već treba da plaćam žensko društvo (ne daj Bože), platiću profesionalke koje bar dobro znaju svoj posao :)

11:43, 31/5/2008 Poslao Nurlisoul

zar je dotle došlo??!!...paaa.....što bi rekao pjesnik-krivo srastanje moj gospodine, krivo srastanje...biti će bolje..jednom

12:52, 31/5/2008 Poslao bejb (zatvara vrata taxija)

o tahimen, neshto te nema.. :)) lepo si se ti smestio u pink vode, pa nas prolaznike zaboravio.. ;)) a secjam se kad si faca bio.. hahahhaa :))) shalim se, uzivam da te chitam.. slatko se ismejem. :))


ps. sl. put kad dobijesh poziv sa nekom mushkom piletinom, slobodno mi prosledi.. :)))

13:34, 31/5/2008 Poslao :)

Ajsad, još reci da nisi zdrpio bar pepeljaru il šolju za trofej kolekciju, pa da se načisto razočaram i u bege taxiste i što sam sve ovo ovoliko čito, ko što se razočarah saznanjem da Seka ima veće sise uživo nego u mom malom crnom teveju?
A ono jes: Brena je Brena, al pi(*)etina je ipak - pi(*)etina. ps. ko je Sale? Nikad čuo ni za ostale, al taj mi sumnjiv…

01:11, 1/6/2008 Poslao ivanka1961

Što ne pobeže odatle glavom bez obzira,kad si video gde si se našao!!!!

22:18, 2/6/2008 Poslao elfish

Skrušeno priznajem da su mi lik i delo svih koji su navedeni poznati.
Al' da me ubiješ ne znam ko je Boško. Sad me to baš kopka.

23:06, 2/6/2008 Poslao taksista

Bejb, omatorilo se, znaš, ha,ha,ha. Šalim se naravno. Ne dam se nego ne stižem da pišem. Pripalila me kriza srednjih godina, pa sam intenzivirao druženje sa ženama sumnjivog morala, za svaki slučaj :)))

23:16, 2/6/2008 Poslao taksista

Smajli, Sale je odličan čovek, odličan novinar i odličan pisac. Šolju (ni dasku) nisam mazn'o jer nisam mogao da odvrnem one šrafove u podu, a pepaljaru nisam mazn'o jer sam prest'o da pušim, jebi ga.

23:18, 2/6/2008 Poslao taksista

Ivanka1961, svako iskustvo je lepo na svoj način, pa čak i ova parada pijanstva i kiča (bez poznate cure u belom). :)))

23:21, 2/6/2008 Poslao taksista

Elfish, Boško je onaj maneken - voditelj, mislim da se preziva Jakovljević. Onaj za koga se po gradu govorka da voli dečkiće, e sad da li je to istina ili ne, pojma nemam...

21:56, 5/6/2008 Poslao katarina

Slucajno udjoh da vidim post, i pravo da ti kazem iznenadih se, umes ti da pises, al dogadjaj je do jaja , mislim bruka da se vukljas po takvim mestima.Izvini, ja iskreno, a nemo da vredjas Irske psetere!

19:55, 6/6/2008 Poslao Baraba

Ako si isao! I treba da ides! Ne zbog fenseraja vec da vidis sta tebe ceka kad krenu tvoje promocije. Zivi i zdravi bili pa i to docekali.:)

23:04, 6/6/2008 Poslao taksista

Katarina, svako novo iskustvo je dobro, bilo ono dobro ili manje dobro :)

23:07, 6/6/2008 Poslao taksista

Barabo, druže moj nisam te čuo sto godina. Jesi li živa bre? Što se tiče moje promocije, prvo treba da odvojim vreme da sklopim knjigu, pa tek onda da razmišljam od promociji. Veliki pozdrav...