Prepričaću jedan događaj koji mi se desio negde odmah posle Božića, a koji me često podstakne na razmišljanje, i preispitivanje načina na koji uopšte funkcionišem…

Kod mojih dugogodišnjih mušterija sam, pre dve godine upoznao Milicu. Po zanimanju je akademski slikar, i drži privatnu školu slikanja. Šarmantna, duhovita, svestrana, elokventna… razvedena je i živi sa malom preslatkom ćerkicom. Videli smo se nekoliko puta, i to uvek u drustvu. Svojim šarmom i osmehom je plenila okolinu. U društvu su svi u nju gledali… Na moje veliko iznenađenje nazvala me zimus, par dana posle nove godine… Da mi čestita novu godinu, kad se već ja nisam setio (a nisam). Usput su joj trbale neke moje usluge pa me zamolila da svratim kod nje ako mogu, da popričamo…

Netreba da se pravdam, ni da objašnjavam koliko mi je značio ovaj poziv… zamolio sam je da se vidimo posle Božića, jer nisam bio u Beogradu. Čim sam došao, zvao sam da se dogovorimo, i otišao da se vidimo. Živi u stanu koji je ujedno i atelje… u njemu sve miriše na terpentin… na zidovima vise slike, uza zid prislonjene gomile razapetih platana. U dnevnoj sobi tri štafelaja, palete pune boja svuda okolo… nemože da se prođe da se ne umaže sa nečim. Ćerkica nije bila tu. Otisla je sa ocem na selo. Ispričala mi je da joj je majka umrla, i da je ona nasledila mamin stan, koji bi trebalo da renovira. Razgovor je bio srdačan, ona opuštena, otvorena… bilo mi je prijatno, izgubio sam osećaj za vreme…

Popodne smo otisli da pogledamo stan… bio sam odusevljen… jako vredan nameštaj, slike, ikone, predmeti. To je njena majka nasledila od svoje bake. Procenio sam da tu ima posla za nekoliko meseci.  Sve smo se dogovorili… napravili plan rada, uradili procenu troškova, način plaćanja, dinamiku, podelu poslova. Ona bi se angažovala sa svojim učenicima oko restauracije slika, ikona i sitnijih predmeta (lampe, svećnjaci… i drugo...), a ja da uradim nameštaj i da pomognem u organizaciji ostalih radova u stanu (hoblovanje parketa, moleraj, stolarija…)

Ostali smo do kasno, bilo je nemoguće odbiti Milicina zadržavanja. Spremila nam je jadnostavnu, ali ukusnu večeru. Pili smo neko lepo domaće vino… U jadnom trenutku sam rekao da je kasno i da treba da pođem, na šta je Milica sasvim normalno predložila da ostanem tu da prespavam. Da se ne maltretiram da vozim po snegu i ledu... ona će da mi razmesti krevet u dnevnoj sobi.  Naravno da to nisam mogao da prihvatim(?), i mada teška srca, ipak sam otišao kući, obećao sam da ću svratiti tih  dana.

Te  nedelje sam imao puno posla u radionici. Imali smo neke rokove koje smo već probili pa smo morali da požurimo. Krajem nedelje sam od Milice dobio poruku da se javim, pa da svratm  da  mi uradi horoskop(?). Nisam se javio, bio sam preokupiran poslom, jednostavno nisam stigao.

Početkom sledeće nedelje sam se setio Milice. Nejavlja se, a trebalo bi da se vidimo za posao. Očekovao sam avansnu uplatu i da još neke detalje dogovorimo, pa sam je pozvao. Izvinuo sam se za prošlu nedelju, i pokušao da objasnim da zbog posla i inace nemam vremena za druženja, i da mi je jako žao što mi nije radila horoskop, i... 

Ona se samo nasmejala i rekla:

“Nema veze, nije bitno, nego… znas… za onaj nameštaj… nebi da ga radim, skupo mi je.”