Otoplilo je. "Lepi se dani ređaju u nizu...". Prošle nedelje sam bio u gužvi sa poslom. Svaki dan sam jurio po gradu, s' kraja na kraj... gužva... haos na ulicama... nervoza... Na semaforima sam opet viđao male cigančiće kako prose, peru stakla...
Sve me to podsetilo na prošlo leto, i naravno, na jedan događaj koji nikako da izbacim iz glave, a koji je na mene ostavio snažan utisak. Zbog njega sam se osećao posramljeno  i pokušao da ga zaboravim, kao što to i inače radim sa događajima koji mi ne bude pozitivne emocije.
            Ti ljudi, koji teraju decu da po suncu, kiši i svakakvom vremenu stoje na ulici i to rade, ne zaslužuju da se zovu ljudi. Kroz kakve muke prolaze ti klinci. Neretko sam ih video sa cigaretom, pa čak i sa kesom lepka... kao da nikoga nije briga.
            Nevolim da umirujem savest tako što ću im dati neki sitniš, i misliti da sam učinio dobro delo... da sam pomogao da se reši neki problem. Mislim da svako davanje tu decu primorava da i dalje budu tu. Kada nebi davali... oni nebi imali razloga da budu na ulici. Možda bi imali detinjstvo ispunjeno igrom... možda nebi morali tako rano da odrastu...možda...možda...
 Letos, na jednom semaforu mi priđe jedna jako lepa mala cigančica. Bila je malo starija od dece koja to obično rade. Imala je između 10-12 godina.
 „Imaš da mi daš neki dinar...“
 „Nemam mala“- odgovorim joj. Obično tada odu dalje, jer žure da sakupe što više dok je crveno, ali ova mala nije. Naslonola se leđima na auto, i pokazujući mi prstom u daljinu reče podsmešljivo:
 „Vidi ga mali kepec“.
Pogledao sam i stvarno ga video, ali mi nije bilo do podsmevanja, pa joj rekoh:
 „Nije to kepec, vidiš da je neko dete“...
 „Nije dete, pa vidiš da je kepec“...
 „Nije, to je neki tvoj vršnjak“...
 „Kakav vršnjak, vidiš da ima brkove“...
 „Gde ti vidiš brkove na ovu daljinu“...
 „Videla sam, sad je prošao tu pored mene“...
 „A zašta ti trebaju pare“- hteo sam da skrenem temu...
 „Da kupim hleba za kući“...
 „A, jel’ mala...pušiš li?“...
 „Ne, nepušim“- odgovori, okrenu se prema meni i pogleda me svojim krupnim prelepim očima i reče:
 „A... jesi li mislio na cigare“???
 .....................................
 
 Srećom upali se zeleno i ja odjurim bez pozdrava...

            Ee... Svetac... gde ti živiš...
            (tekst je objavljen na forumu LjS-a)