e, upravo me je TA pesma probudila...
divan način za započinjanje relativno hladnog,a definitivno nesunčanog jutra...
a i da mi pri svemu tome pokaže da sam sama, kao da ja toga nisam svesna...
začudo, mislim da ne patim...
u krajnjem slucaju, ne na onaj način kako sam to ranije doživljavala...
u glavi mi je samo to, na šta bi mi život ličio da sam ostala u toj priči...
i strongly believe da čovek MORA da bude ZREO, AKO :
-ima više od 30
-ŽELI porodicu
-TVRDI da je našao osobu za ceo život
-VOLI tu osobu
nije ljubav samo zagrljaj, niti kuvanje čaja...
za mene je ljubav i to, da ja znam da ako mi se nekad nešto bude dogodilo, mogu da odem mirne duše , jer znam da su moja deca u rukama čoveka koji ih voli koliko i ja i sposoban je da im pruži normalan zivot, vaspitanje, sigurnost-u svakom pogledu... uz svu svoju bezgraničnu ljubav...
to mi je prvi appendix...
drugi je - igra zavođenja...
s vremena na vreme, učiniti nešto, blesavo i neočekivano, ludo i whow...
čisto da se leptirići malo daju na aerobik...
ljubav je, po mom mišljenju, kada me stisne, tako jako, da me polomi, a opet najnežnije na svetu i ćutimo, naslonjenih glava i tada sve ovo znamo, sve se to podrazumeva, bez nekih filozofija, pričanja, ... ćutanje i dela!
i da me uspava ...
i da me probudi...
i da smo jedno...
to je moja definicija ljubavi...
all by myself