čula sam neki tihi šum
osvrnula se
nikog nema
učinilo mi se, pomislih
tišina
opet šum
ponovo se okrenuh
ništa
krenuh da tražim
svuda
svugde
nigde
umorna
legla sam na krevet
zatvorila oči
opet šum
najtiši jecaj
pogledah u sebe
i napokon ugledah
moju dušu kako kleči
i jeca najjače moguće
najtiše moguće
da je niko ne čuje
dostojanstveno
najiskrenije
kleči i jeca
dok joj suze padaju
po izranjavanom srcu
koje više čak ni ne krvari
već ispušta svoje poslednje izdahe
a duša ga grli i plače nad njim