malopre mi javili, otkazan rucak kod babe, preminuo joj je brat...
zao mi je,skoro smo saznali da ima kancer i to sasvim slucajno(inace,zena mu se vec dugo leci od iste bolesti i svi su verovali da ce ona "otici" pre njega)...jedna sesija terapija, dosao pre par dana kuci i u snu nocas-jutros ...
sta mislim o tome?
zao mi je,ali mi je drago(?!) sto se nije dugo mucio...
zao mi je i te njegove zene, zbog svega...
a sta znam o njemu?
poslednji put sam ga videla i cula pre 18 godina...
oni u svom malom mistu gde smo ranije letovali,ja ovde...
znam da je bio profesor matematike i imao smesne brke...
znam da se zvao kao i neko koga volim neizmerno,a nije vise samnom...
znam da je imao kcerku i sina...
i zeta crnca (oni lepi,boje mlecne cokoladne,uspesan novinar tamo negde preko okeana)...
i dva preslatka unuka meleza...
(i da , kad je cela familija bila zgranuta izborom moje tetke-sestre(?) ja sam je branila sve u 16... kad su prvi put videli prvog klinca, svi su se raspilavili i odsad su zet i klinci omiljeni clanovi familije...)
znam da mu se ipak secam glasa...
znam da su bili skladan par,njih dvoje...
znam da mi je zao sto smo silom prilika bili prinudjeni da on o meni ni ovoliko ne zna,a ja o njemu da znam premalo...
sum? cogito ergo... sum...
cenim da je tako...
glina pod prstima?
to sam ja, stalno se menjam i prilagođavam, a ustvari ostajem ono što jesam...
pa ko razume...
glina pod prstima
Objavio
glina pod prstima u 12:12
kategorija posta: email this post |
kategorija posta: email this post |
Pošalji komentar
Komentari: