"Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино ни шеница бела! Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капо док му је колена!"  

Нешто као протест

objavio: S T U B kategorija:
У неко доба, млади ратник изазва поглавицу на мегдан.
Улог је било читаво његово семе и племе.
Млад, добро наоружан, са лошом репутацијом свог порекла,
снажно навали на моћног искусног ратника, који је симбол муње носио на грудима,
који је сам гром зауздао и струју створио, свим својим  јефтиним наученим триковима, обори га на земљу седе му на груди, које се се од напора још снажно надимале, и поче да га мучи речима:

-Предај се!
-Не предајем се.
-Говори мојим језиком.
-Никада, пре ћу умрети.
-ОК, рече млади ратник, устаде и оде.

Ускоро дође први трговац, за њим други, па трећи...
Нудили су све, тражили су ништа.
Поглавичин народ је имао много ништа, имао је и много све.
Полакомили су се.
Народно много све је било старо, обично, помало офуцано,
а њихово све је било ритмична, гласна, бунтовна музика.
Народ је учио језик да то све разуме, а онда су дошли нови трговци
и донели нову технологију, нове ђинђуве, нова сјајна огледалца.
Транзистори, телевизори, компјутери.
Поглавица се уморен годинама и новим технологијама, лагано гасио.
Народ је оргијао опијен технологијама.
Узнео се у небо, више од највишег.
Нико их није могао скинути са свих тих облака.
Онда су стигли банкари.
Отворили су врата раја, нудили кредите.
Народ  огладнео, опијао се још више новим технологијама,
а све више задуживао.
Све своје је разделио, све њихово је покуповао.
Они су покуповали све народно. Затворили и угасили.
Народ је почео да грца под теретом дугова.
Хтео је да се отргне, али више није знао како.
Није било поглавице.
Хтели су да вичу да протестују, да певају ратничке песме.
Поглавица те речи не би разумео.
Само се чуло аплоуд, даунлоуд, фајл, клик, сејв, скрин, улогуј, излогуј, ентер.
Бич освајача се није чуо. Само су шушкали рачуни, рачуни, рачуни и
њихов новац, само су чули кораци раним јутрима,
погрбљених леђа која су хитала ка неким бедним пословима.
Наравоученије:
Не убијај противника! Покори га својим језиком, шећерлемама, ђинђувама и огледалцима. Победићеш га кад почне да купује све твоје и изгуби све своје.
Свака сличност са именима и личностима је намерна.





komentari:

  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se