Реших да мало очистим овај блог од паучине и наставим са старим, добрим лекцијама правописа. Пауза је била мало дужа, али сам сигурна да сте је искористили да би увежбали до сад научено и да сте већ две-три вежбанке истрошили пишући примере и утврђујући досадашље лекције. И још сам сигурнија да сте са носталгијом отварали овај блог ишчекујући нов материјал за учење, а исти никако да стигне.

И зато сам ево, дошла да вас све обрадујем и измамим осмехе на ваша лица – поново сам ту, а што је још битније, свеж материјал за учење је стигао. Коме требају нове вежбанке нека ми се јави после часа – има их довољно за све. :)))

Па, да кренемо:

Две тачке се стављају:

а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сир, кајмак, месо, салату и лук.

б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр.: Рекао нам је дословно: „Новац за екскурзију је обезбеђен“.

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе, нпр.: Улазећи сви заграјаше: „Срећан рођендан!“

б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему жели да се да супротно значење, нпр.: Знам, ти си „вредница“. или  Донео је твој „велики пријатељ“.

И за крај одговор на питање да ли је правилно багрење или бaгремље.

багрем м бот. = багрен – дрво с мирисним и медоносним цветом, Robinia pseudoacacia из породице лептирњача.

багремље – збирна именица од багрем

багрење – збирна именица од багрен

За багрен постоји још једно значење, а то је архаично пурпуран, гримизан, сада ретко у употреби.

Дакле, закључак гласи: правилно је и једно и друго.

Као што сам у претходном посту рекла, неколико наредних лекција биће посвећено искључиво правилима писања интерпункција, јер сам у свакодневним обиласцима блогова на blogoyu уочила исувише, признајем, иритирајућих грешака.

Једну велику лекцију смо обрадили - писање зареза. Време је да се на неписменост стави ТАЧКА.

Па да кренемо са лекцијицом:

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Тачка се, као интерпункцијски знак, ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, нпр. Сваки дан седим испред рачунара. или Не објављујем постове на блогу редовно.

Верујем да смо ово сви знали, мада сам приметила врло често изостављање овог интерпункцијског знака на крају реченице, те писање зареза уместо тачке.

Даље.

Тачка се пише иза

1) скраћеница, нпр.: др. (други), проф. (професор), мн. (множина), ном. (номинатив)...

2) редних бројева када су исти написани арапским бројевима: На циљ је стигао 7. или Ово је 6. издање романа.

Тачка се не пише иза:

1) редних бројева који су написани римским бројевима: IV разред сам завршио као одличан ђак.

2) свих редних бројева када се иза њих појављује још који правописни знак: Читали су то у 5-8. броју "Света компјутера" или Види стране 17,24,35. и 82. наведеног романа или Марко Марковић (05.06.1932 - 12.08.1998) био је борац за људска права. 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Данашња лекција је врло кратка, али и те како корисна. Уколико има неких питања или примедби - пуцајте. :)

Аутор: Fridochka

Potpuno slučajno, na Blogoyu naleteh na sledeći vapaj u jednom postu:

Не може се страно име на страном језику писати у падежу!
НЕ МОЖЕ!
То није српски језик!

Čitajući dalje, videla sam da je reč o tekstu koji je objavljen na naslovnoj strani, najpre onako kako je autorka napisala - u originalu i u genitivu od imena i prezimena slikara, a zatim je tekst na naslovnoj strani ispravljen tako što je izvršena transkripcija imena i prezimena. Time je indirektno priznato da je gospodin kome se oteo gornji vapaj u pravu.

Već duže vreme se srećem sa ovom problematikom, i u struci i van nje, a ovo me je direktno podstaklo da podrobnije istražim datu temu.

Najpre, da se razumemo: kod  pravopisa srpskog jezika jedini autoritet je važeći Pravopis srpskog jezika, a to je onaj iz 1995. godine (izašlo je još jedno izdanje, 2000. godine, ali bez izmena u odnosu na prethodno) autora Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mata Pižurice. A tamo piše, na strani 103-104, citiram:

Морам да признам да осећам исувише велику потребу да објавим овај пост. Понекад је заиста лоше када добро познајете граматику, јер вам се зато може десити да се сувише често изнервирате када видите неке, вама, бесмислене грешке.

Иако је писање интерпункцијских знакова једна од првих лекција које се уче из граматике и то у првом и другом разреду основне школе, нажалост, превелики број људи ту лекцију никада нису савладали.

Зато ће неколико мојих наредних постова бити посвећени управо томе.

Дакле, да кренем са лекцијом.

- - - - - - - - - - - - - - -

Запета (зарез) се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја запетом (зарез), а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Запета (зарез) се користи у следећим ситуацијама:

а) испред везника а и али се пише зарез/запета: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби, а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

б) за раздвајање независних реченица (у сложеној реченици) када исте нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;

в) у набрајању: Купи на пијаци: лук, кромпир, зелену салату, 10 домаћих јаја и теглу меда.

в) у инверзним реченицама (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;

г) након речи или скупа речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;

д) када се користе вокатив и апозиција, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;

ђ) након узвика који, такође, нису саставни делови реченице: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;

е) код уметнутих реченица, на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;

ж) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

НАПОМЕНА:

1. ЗАРЕЗ (ЗАПЕТА) СЕ НИКАДА НЕ ПИШЕ ИСПРЕД ВЕЗНИКА И! сем у случајевима када су равноправни делови реченице повезани саставним везницима, дакле понели су и добре хране, и сокова, и друштвених игара на излет.

 овде се мора рећи и то да ако у набрајању везник и стоји само испред последњег члана, он се онда не одваја зарезом, нпр. Ненад, Пера и Марко су отишли у шетњу.

2. ЗАРЕЗ (ЗАПЕТА) СЕ НИКАДА НЕ ПИШУ ПРЕ СКРАЋЕНОГ ОБЛИКА ГЛАГОЛА ЈЕСТЕ, дакле, не сме се на писати: оно што сам чуо, је да је она пала испит.

 - - - - - - - - - - - - - - -

То би било то што се тиче данашње лекције. Молим вас, да нарочито о последње написаном поведете рачуна!

Морам, пре него што завршим пост, да се обратим блогеру који је на неком од ранијих постова поставио питање да ли номинатив множине именице багрем гласи багремље или багрење. Потрудићу се да пронађем одговор на ово питање, а онда ћу то постовати овде. Оно што знам је да се преко Дрине махом говори багрен па је и множина багрење, али за екавско говорно подручје нисам још нашла ваљан одговор.

Уколико има још питања, слободно их постављајте. Ту смо да одговоримо на њих.

Аутор: Fridochka

Направљена је мала пауза у лекцијама ради одмора, али ево, настављамо даље.

Морам пре свега рећи да ми је драго што је посећеност овог блога у принципу велика и што сте ви, блогери, заинтересовани за ову материју. Аутори ових постова се заиста труде да одаберу занимљиве теме и да их обраде на што занимљивије начине и драго нам је што се вама то свиђа. Наставићемо и даље да се трудимо, а ако имате неких замерки слободно их изнесите и ми ћемо их размотрити.
 
Али да не дужим даље, следе лекције: 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Прва недоумица

С ОБЗИРОМ (НА ТО) ДА

Склоп с обзиром да или, још горе, обзиром да, није правилан. Углавном се овде такође убацује и на то, тако да имамо нпр. реченицу С обзиром на то да си дошао, опростићу ти.

Граматички гледано, ово је потпуно бесмислена реченица (заправо значи: То да си дошао значи да ћу ти опростити), међутим упркос томе облик с обзиром на то да се не прогања јер је превише укорењен, а настао је вероватно по аналогији са сличним облицима будући да и имајући у виду да.

Онај прави, најчистији облик, једини код ког нема никаквих замерки је с обзиром на то што.

И друта недоумица:

СМС ПОРУКЕ

Овај израз се често сматра грешком, али је исправан. Углавном се повлачи аналогија са фразом НАТО-пакт, која је заиста плеонастична јер у скраћеници НАТО већ имамо l