Popiti par hektolitara dobre poezije
mešati pića do mile volje
umotati se mirisom starih knjiga
u kosu uplesti stihove od milja
na uši zakačiti slovca,
recimo, duginih boja
najesti se Sunca, vetra, kiše što rominja
na usne namazati note, mesto karmina
izuti štikle
obuti riđana, vranca, dorata il’ belog konja,
svejedno,
na takvim žurkama niko ti
u garderobu ne zagleda,
a jutrom
ne boli glava
samo ti se slatko sniva,
na beloj postelji od papira.

(autor, pesme, spota: jelenaartpoezija)

Ostala sam da klešem našu siluetu
neka ostane takva za million godina
pripijena uz tebe
kose svijene na tvojim grudima
glasa nisam pustila, o tome,
a činilo se da sam krenula.

Reci reci neka teče
reci satu neka takće…
šta bih lepše mogla poželeti
želim još bora sa tobom dobiti
s’ tobom
neklasičnim
bleskastim
dugokosim
nasmejanim

ima li lepšeg zvuka od tvojih koraka
što slušam godinama
nikad ravnodušna

svesnost sreće
ponekad me strahom grebe
ruka tvoja, da mi sa dlana ne isklizne
jer šta bih onu jednu minutu bez tebe,
ti bez mene
(kakva je to rasprava bila,
zamišljenih sedih glava)

pokazao si mi da ljubav postoji, u vreme
kad bih pre poverovala je Zemlja 
ravna ploča

potpis na papiru, to je ona glupa izmišljotina
kojim se dvoje stave u kavez
i misle fino
sad možemo da odrevenimo
al’ ne ide to tako 

Govor_tebi.wmv

(autor pesme, filmića: jelenaartpoezija)

  (autor pesme,filmića: jelenaartpoezija)

Po belom oblutku sejem
belo brašno

mleko niz prozore lije

belim konjem jezdim preko voda

uranjam kroz slojeve sebe
do neolitskog doba
u vinčansku kuturu
bez utvđenja,
razgovaram sa tvorcima figurina,
keramičkog posuđa.

Teleport otkucava
java

a ja, još ne bih u prezent
kroz levak vremena,

tamo bih odmorila.

 (autor fotografije i pesme: jelenaartpoezija)

Ljudi se skupljaju i tiskaju,

ko će pre i iz boljeg ugla videti,

čudnu siluetu

koja prolazi kroz grad.

Ljudi su se skupljali i pitali:

„Ko je tu lud,

čudna silueta ili njena senka?“

Plavci nisu pravili probleme.

(Niko od posmatrača suzu nije pustio.)

Takve stvari su dozvoljene.

Predveče je čudna silueta prošla kroz grad.

Za sobom je vukla svoj oblak ,

nekako prozračan,

nalik  crvenom procvalom žbunju.

Senka silute je molila:

“Ostavi mi, bar  jedan kapilar.“

Predveče je čudna silueta

ipak , napustila grad.

Plavci, zaista nisu pravili probleme.

(Niko od posmatrača nije pritvoren.)

Takve stvari su dozvoljene.

(autor: jelenaartpoezija)

Sa belim zidom pričam sama.

Istrunuo je dijalog među nama
stvorivši
humus monologa

ne uklapam se
jer slušam i čujem te

progovorim li
demoliraš mi misao
kulturnom upadicom

ne uklapam se
sve češće
sa belim zidom pričam sama.

Crna mačka bele duše
čita mi sa usana:
Belo jeste boja.
Čovek bi mogao da siđe sa crnog drveta.

(autor: jelenaartpoezija)

Kladila sam se
na romantičnost
novčić po novčić
na dvoje pod mesečinom
srebrnasto,
na dvoje kraj reke
zelenkasto,
novčić po novčić
tiket po tiket

još samo ovaj put
(lažem)
i kladim se na romantičnost

u fontane
u bunarčiće
novčić po novčić do saznanja
klošar sam
zavisnik.

Rehabilitacija beše bolna

ispratiše me osmehom:
Možeš dalje, izlečena!

Al’ opet sam posrnula
i dalje
i dalje odbijam poverovati
da dobitka nema
besomučno preturam po kontejnerima

u predvečerje
čistači ulica odvoze poslednji metalni tračak :
Čekajte, jedan nisam pregledala!

U trenu
zapljusne me vodurina
perači ne vide
zanesenog klošara
što piše i jede
truo list nečega.

(autor: jelenaartpoezija)