C V R C A

Sve se dešavalo u naselju Kamendin (Zemun polje). Upravo tamo gde su sagrađeni tzv. socijalni stanovi. Bio sam poslom vezan za taj objekat i boravio sam tu skoro svakog dana. Bio je tu i čopor pasa lutalica ("mi nismo lutalice, mi smo napušteni"). Vremenom sam svakom od njih nadenuo ime. Dakle, tu je bio Miki, vođa bande, i njegove devojke Vrca i Cvrca koje je vođa bande naizmenično, da tako kažem, oplođavao (alal vera!). Tu su još bili i Đole, Lisac, Bobi i još nekoliko nestalnih članova, koji su povremeno pokušavali da vođi smotaju neku od devojaka ali bezuspešno.

Da ne dužim, prošlog leta, negde u ono vreme najgorih vrućina, oštenila se Cvrca. Njih petoro malih. Na žalost, jedno je odmah uginulo. Ostali su dva brata i dve sestre. Redovno sam, svakog jutra, donosio Cvrci jogurt i švarglu, kobasicu, kavurmu ili šta se već našlo, dok ih je dojila. Kada su ojačali i osmelili se da izađu iz jame (koju je Cvrca iskopala u parku ispod jednih stepenica), počeo sam i njih da hranim. Ubrzo mi je jedan postao miljenik (beo sa žutim flekama ili obrnuto). Bio je najpitomiji i jedini je dozvoljavao da ga češkam. Ostali su bili suzdržani.

I desilo se da celog Novembra nisam dolazio. Kada sam se pojavio početkom Decembra, mog ljubimca nigde nije bilo. Niko nije mogao da mi kaže šta se s njim desilo. Još uvek verujem da je našao devojku i otišao da osnuje svoju bandu. Samo da je tako... Sledeća koja se osmelila da mi priđe, bila je Cvrca mlađa (nazvao sam je po majci). Neverovatno veselo stvorenje. Veselo je lajala na sve. Kad kažem na sve, mislim na druge pse, ptice, drveće, avione, automobile, lišće, travu, bandere, saobraćajne znake...

Jednog jutra dolazim i vidim da se teško kreće. Napravi nekoliko koraka i sedne ili legne. Shvatim da joj nešto nije u redu sa jednom od zadnjih nogu. Ali koliko sam mogao laički da zaključim, nije joj ništa bilo slomljeno (veterinarski pregled je to kasnije i potvrdio). Pomislio sam da je samo ugruvana i da će već sutra biti sve u redu.

Sledećeg jutra dolazim, zviznem... ništa. Uvek bi razdragano izletela iza nekog ćoška na moj zvižduk, sad ne. Obiđem okolinu i nađem je u snegu, u lokvi krvi, izujedanu, smrznutu, polumrtvu...