Šetam gradom naše mladosti i tražim ulicu za svoje ime.
Velike, bučne ulice - njih prepuštam velikanima istorije.
Šta sam radio dok je trajala istorija? Prosto tebe volio.
Malu ulicu tražim, običnu, svakodnevnu,
kojom se, neopaženi od svijeta, možemo i prošetati poslije smrti.
U početku ona ne mora imati mnogo zelenila, čak ni svoje ptice.
Važno je da u njoj, bježeći pred hajkom,
uvijek mognu da se sklone i čovjek i pas.
Bilo bi lijepo da bude popločana, ali,
na kraju, ni to nije ono najvažnije.
Najvažnije je to da u ulici s mojim imenom nikada nikog ne zadesi nesreća.
Izet Sarajlić
Pošalji komentar
Komentari:Hmm, moja ulica bi onda mogla biti ona Ulica brestova :))
Vec sam ja to negde procitala, i uvek mi se svidelo....
Poslao
Specificna
u 16:35, Sunday 23 December 2007 | Link | |