PODACI O SRBIJI

VODA

Od sredine devedesetih, kvalitet vode u mnogim rekama pogoršao se sa klase II (pogodna za kupanje i piće samo posle tretmana) na klasu III (pogodna samo za navodnjavanje i industriju). U Srbiji 50% uzoraka vode za piće ne zadovoljava potrebne standarde. Nekontrolisano industrijsko zagađenje, ispuštanje netretiranih otpadnih voda, kao i prekogranična ulivanja su uzroci zagađenja površinskih i podzemnih voda. Glavni problem u centralnoj Srbiji je bakteriološka kontaminiranost zabeležena na više od 40% uzoraka koje ne zadovoljavaju standarde. Vojvodina ima ozbiljne probleme kako u pogledu fizičko-hemijskih tako i bakterioloških standarda, gde čak 67% uzoraka vode ne zadovoljava standarde. Čini se da su školska deca naročito ugrožena, pošto 90 škola u Vojvodini nema vodovodne instalacije, a otkriveno je da je pitka voda u 508 škola bakteriološki nezadovoljavajuća. Samo je u Beogradu kvalitet vode odgovarajući, gde više od 90% uzoraka vode ispunjava standarde.

VAZDUH

Sistematsko praćenje kvaliteta vazduha sprovodi se u mreži mernih mesta na teritoriji cele republike i rezultati merenja u 2002. godini pokazuju da je srednja godišnja vrednost CO2 bila iznad granične vrednosti imisije (GVI) u Boru, Smederevu i Kragujevcu. Posebno visoke koncetracije su izmerene u Boru (117 µr/m² u poređenju sa graničnom vrednošću od 50 µm/m²), a čak je 123 dana u godini zabeleženo prekoračenje GVI, što pokazuje da je u 34% slučajeva GVI prekoračen za više od 10%.

OTPAD

Otpad je pitanje koje mora hitno da se reši radi zaštite životne sredine u Srbiji. Postojeći propisi o postupanju sa otpadom su neadekvatni, zbog čega se u praksi ostvaruju samo rudimentarne mere, što rezultira očiglednim problemima u zaštiti životne sredine. U Srbiji je zabeleženo 150 poznatih lokacija za uklanjanje otpada, od kojih ni jedna nije bezbedna po životnu sredinu. Mnoge se nalaze na gradskim područjima. Pored toga, postoje mnoge nelegalne deponije, često duž rečnih obala, naročito na seoskim područjima. Opasan otpad se ne sakuplja niti se sa njime posebno postupa (skladišti, tretira). Ne postoje postrojenja za tretman i uklanjanje opasnog otpada (uništenje ili spaljivanje) niti i jedno postrojenje za skladištenje opasnog otpada. Nedostatak postrojenja ima za posledicu neprestano gomilanje opasnog otpada u industrijskim preduzećima. Akumuliranje čvrstog opasnog industrijskog otpada na ili opštinskog otpada u deponijama predstavlja poseban rizik od kontaminacije vazduha, zemljišta, površinskih i podzemnih voda teškim metalima (uključujući živu, olovo, cink, bakar i arsen) i toksičnim organskim materijama.

KANALIZACIJA

U Srbiji, 87,5% gradova i samo 22,2% sela ima kanalizaciju. Seoska područja se prvenstveno oslanjaju na septičke jame. Mnoge septičke jame su nepropisno projektovane i locirane. Mreža kanalizacionih sistema pokriva samo oko 33% stanovništva, (45% gradskih sredina u Vojvodini, 76% u centralnoj Srbiji i oko 22% u seoskim područjima Srbije) što je nedovoljno da bi se kvalitet voda zaštitio na odgovarajući način. Od ukupne količine objedinjenih komunalnih otpadnih voda, oko 87% se ispušta u recipijente bez prečišćavanja.