„Orange and green, orange and green
My father he was orange
And my mother she was green”

Kad sam se rodila
nije se pucalo iz moje kuće,
nije se rodio ratnik.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst.
Kad sam se rodila
u kuću su došli derviš i kaluđer,
dugo su ispijali kafu i pušili
neki o-očev ljuti duvan.
A o-otac je skrivao oči od m-majke
i pred ljudima bio ravnodušan
i pred ljudima malo ljutit
što se nije rodio vojnik.
Mog o-oca stari nisu cenili
jer mu je m-majka pravoslavna sirotinja,
nisu ga cenili ni kad je uveo vodu u kuću.
Ni m-majku stari ne vole
jer je okotila polumesec.
Kad sam se rodila,
stari su rekli da sam bednica.
M-majka me vodila u crkvu ponekad,
o-otac se nije ljutio,
samo je molio da ne ide glavnom ulicom.
O-ocu je bilo drago da postim kad i on,
i kad niko ne vidi vodio me u špajz da jedemo suvog mesa.
Derviš i kaluđer pušili su ljuti duvan
što ga je o-otac na m-magarcu doneo iz Makedonije,
kad su ga tukli stražari na granici
i kad su nam streljali m-magarca.
M-majka kaže da je bila puna kuća ljutog dima, kad sam se rodila.
Nije trebalo da ubiju m-magarca,
ljuti dim je svuda zašao.
M-majku sam videla mrtvu na vratima spaljene tekije,
tražila je mog o-oca što se tamo skrivao
da mu kaže da se sakrije
da gladni kojoti dolaze sa hladnjačama.
O-otac se unutra ugušio od ljutog dima, od onog duvana.
Derviša i monaha više nisam videla,
ali sanjam kako puše ljuti duvan
u nekoj kući gde se rodilo bedno žensko dete.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst.
Ne znam gde leže pokopani, razdvojeni.
Znam da je m-magarac streljan i kako je to bilo
jer u školskim knjigama ima o streljanju. O o-ocu i m-majci nema.
Živela sam pod šatorom,
kad je došao starac iz kuće pored prevrnutog autobusa i rekao:
Ti si bednica, ali ne moraš da umreš od gladi
– oženiće te moj unuk, on voli mršavice.
Unuk je bio baš mlad
i mogla sam ga previti preko kolena,
da mi nije bio m-muž.
Za pojasom je imao nož
i na grudima je imao sliku noža.
Iz njegove kuće se pucalo kad se rodio.
Otišla sam u tu kuću pored prevrnutog autobusa
i ponela svoje ćebe iz vigvama.
M-muž-Nož retko je bio kod kuće,
živela sam sa starcem i ćebetom i praznim zidom.
Kad je došla ta glasna grupa starac je mumlao
o bedi i o podizanju repa i izašao je napolje,
a oni nisu pušili ljuti duvan nego slatki dim
a oni su me zatvorili u sobu i dolazili
a ja sam bila sama sa praznim zidom
a htela sam biti sa o-ocem i m-majkom,
ali nisam mogla da im se u mislima pridružim
kad ne znam gde su, gde mogu da budu oni zajedno.
Kasnije došao je gospodin doktor,
rekao starcu da izađe i da niko ne ulazi
očistio me i govorio mi:
Mlada, zaustavi plač i progutaj taj ponos,
nećeš umreti, nije to otrov.
Moj o-otac na glavi ima keče
moja m-majka na grudima ima krst,
m-magarac je streljan.
Doktor i starac sede pred kućom,
ispijaju kafe i puše ljuti duvan.
Mačka se nervozno uvija
na izgorelom limu prevrnutog autobusa.
M-muž sa nožem pred ljudima smeje se
još jednom običnom danu obične bednice.
Kad sam se rodila
nije se pucalo iz moje kuće,
nije se rodio ratnik. M-majka je tiho pevala.
Osmeh r-ratnika je osmeh k-kurve.