25/4/2008 - NEMILOSRDNO
Sede moj otac i muž, piju kafu, ugodno ćaskaju, dok ja stvaram i pržim plejliste. Muž me voli (ljubav je kada neko gleda TV program sa slušalicama na ušima, a vi puštate muziku do daske).
Kreiram sa velikim nadahnućem. Umesim Koop, magični Koop Islands, pa Paolo Nutini, Violet Indiana, sloj Amy Winehouse, The Avalanchers, Arctic Monkey’s, Nu Jazz Vibrations, Nouvelle Vague - Bande A Part, koji preliva od Killing Moon do Dancing with my self, između posejem Feist, Les Negresses Vertes, Goldfrapp, Variety Lab, to umekšam sa Meiko Kaji, mmm, zatim stupa Bossa Nostra, Diana Crall, Urselle, obrnem sa La Revancha Del Tango, posle čega doleće Bello Amore, Cirque de Soleil i tako dalje dalje dalje dalje ... ’’Nemilosrdno’’ i ’’Minor Swing’’ su mi mala remek dela. Radujem se užicima koja će mi pružati.
Samohipnotisana, delićem sluha, hvatam njihov razgovor:
Muž: Ne mogu da verujem, uradila je sledeće $#%&/(/)(=&$%#$“mhsfjhfnh
Otac: Ne možeš ti tu ništa.
Muž: Ali $#“%$&%/&/)fkjdfjdjfwueag
Otac: Kažem ti, ne možeš tu ništa.
Muž: Ali $#“%$&%/&/)fkjdfjdjfwueag“$#““$%$%jkfdgjlfj
Otac: Kažem ti, ne možeš tu ništa, to je genetski. Ćerka mi je luda na mene.
Muž: Dobro, ali, da li je to normalno?
Otac: Ne mogu to da ti kažem, pošto ja nisam normalan.
|
