Sni - Blogoye.org

Дође ти тако, пред свитање, кап свежа низ кожу.. и остави хладан, влажни, траг. И све мреже без кидања пропусте таму и пропусте понеки блистави, загубљени, нестрпљиви зрак. Учини ти се да на споју ноћи и дана остаје дубока жива рана. И нема мелема ни лека који би те нежно такао где пуца модра рупа Бесконачног Ковитлаца Свемира у коме лебдиш тражећи ројеве својих Звезда и притоку која се улива у баш твој млечни пут.. Пустиш око да види и оглувеле тренутке ничијег светла заденеш међу замршено грање. Као убрани цвет. Пробудиш успавани слух. Спојени једном, једним, каламљењем срца, пелцером на ожиљке, сваком новом дану додајетете прстохват путоказа у правцу оног далеког Сунца ка коме се пропињете. Ка цвркуту. Ка издаху.

Има дрво срце, и прсте за преплете, лишће за прелете.

ПС. Не ваља се будити усред лепог Сна.